Više od 300 žena, uključujući različite organizacije i grupe za prava žena, podnelo je tužbu protiv Brižit Makron, supruge francuskog predsednika Emanuela Makrona, zbog javne seksističke uvrede. Ova akcija usledila je nakon što je snimljen video u kojem je Brižit nazvala feministkinje koje su protestovale na pozorišnoj predstavi u Parizu „glupim kučkama“.
Incident se dogodio tokom predstave u pozorištu Foli Beržer, kada su feminističke aktivistkinje prekinule izvođenje zbog prisustva glumca i komičara Arija Abitana, koji je ranije optužen za silovanje. U snimku, Brižit Makron je razgovarala sa Abitanom o incidentu, pitajući ga kako se oseća zbog uzvika aktivistkinja koje su ga nazivale „silovateljem“. Kada je Abitan odgovorio da se plaši, ona je dodala da će „izbaciti“ protestantkinje ako se ponovo pojave, označavajući ih kao „glupe kučke“.
Ova izjava izazvala je široku osudu, a feministička grupa „Svi mi“, koja je učestvovala u protestu, istakla je da su njihovi članovi prekinuli predstavu kako bi ukazali na „kulturu nekažnjivosti“ seksualnog nasilja u Francuskoj. Njihov cilj bio je da skrenu pažnju na teškoće sa kojima se suočavaju žrtve seksualnog nasilja, posebno kada su počinioci poznati javnosti.
U međuvremenu, sudije su 2024. godine obustavile istragu o optužbi za silovanje protiv Abitana iz 2021. godine zbog nedostatka dokaza. Ova odluka je potvrđena tokom žalbenog postupka u januaru ove godine, što je dodatno pojačalo tenzije oko ovog slučaja.
Brižit Makron se, nakon što je video postao javan, obratila medijima i izjavila da joj je žao ako su njene reči povredile žene žrtve. Ona je naglasila da su njeni komentari bili „privatni“ i da se ne može izvinjavati zbog svojih osećanja. „Istina je, ja sam supruga predsednika republike, ali ja sam pre svega ja. Kada sam nasamo, mogu sebi da dozvolim da se opustim na način koji nije sasvim prikladan“, izjavila je ona.
Reakcije na njene komentare su različite. Dok neki smatraju da bi kao prva dama trebala biti svesnija svojih reči i uticaja koji imaju, drugi je brane, naglašavajući da je i ona ljudsko biće koje ima pravo na izražavanje svojih osećanja. Ipak, mnogi su se složili da je njen komentar o feministkinjama bio uvredljiv i da ne doprinosi borbi za prava žena.
Protesti su se nastavili, a feminističke organizacije su pozvale na veće poštovanje i podršku žrtvama seksualnog nasilja. Aktivistkinje su ponovile da je važno nastaviti borbu protiv „kulture nekažnjivosti“ i da se ne sme dozvoliti da se ovakvi komentari prolaze bez reakcije.
U međuvremenu, slučaj je otvorio širu diskusiju o tome kako javne ličnosti, posebno one na visokim položajima, treba da se ponašaju i govore o temama koje su od suštinskog značaja za društvo. Feminističke grupe pozivaju na veću odgovornost i svest o jeziku koji se koristi, posebno u kontekstu borbe za prava žena i pravde za žrtve nasilja.
Ova situacija takođe osvetljava i šire društvene razlike u percepciji feminizma i prava žena u Francuskoj, gde se i dalje vodi borba za ravnopravnost i dostojanstvo. S obzirom na sve veći pritisak javnosti, očekuje se da će se slučaj nastaviti pratiti i da će imati dalekosežne posledice po javne figure i njihove izjave o ovim važnim pitanjima.
