Britanka Amanda Vikson osuđena je na 13 godina zatvora zbog drastičnog kršenja ljudskih prava, jer je tokom 25 godina držala ženu u ropstvu u svom domu u Tjuksberiju. Ova žrtva, identifikovana samo kao „K“, dovedena je u kuću Vikson 1996. godine kada je imala samo 16 godina. Tokom skoro tri decenije, žrtva je pretrpela strašno fizičko i psihičko zlostavljanje, prisilni rad, kao i krađu socijalnih beneficija koje su joj pripadale, ukupne vrednosti preko 100.000 funti, prema izveštaju suda u Glosteru.
Vikson (56) će izdržati dve trećine izrečene kazne, što znači da će biti iza rešetaka najmanje 8,5 godina. Njeno suđenje je otkrilo mračnu istinu o uslovima u kojima je žrtva živela. Istražitelji su otkrili da je žrtva bila primorana da živi u „nehigijenskim“ uslovima, hranila se ostacima hrane, a bila je odgovorna za čuvanje i brigu o deci Amande Vikson, dok su joj često uskraćivane osnovne zdravstvene i stomatološke usluge.
Tužilaštvo je iznelo šokantne detalje o brutalnosti koju je Vikson vršila nad žrtvom. U svom svedočenju, žrtva je navela da je bila primorana da obrije kosu i da je Vikson redovno udarala kad god nije završila kućne poslove. Osim fizičkih povreda, žrtva je pretrpela i psihičko zlostavljanje, a njeno stanje je opisano kao „zatvorska ćelija“. Policija je došla do Viksonove kuće u martu 2021. godine nakon dojave jednog od njenih sinova, koji je bio zabrinut zbog uslova u kojima je žrtva živela.
Prilikom hapšenja, policijski službenici su pronašli spavaću sobu žrtve koja je bila u izuzetno lošem stanju – sa prljavim čaršavima, golim zidovima i bez osnovnog osvetljenja. Porota je na suđenju čula užasne priče o maltretiranju, uključujući slučajeve kada je žrtva bila udarana drškom metle, kada su joj izbijeni zubi, a sredstva za pranje sudova su joj sipana u grlo. Vikson je takođe davila žrtvu i gurala joj glavu u WC šolju kao deo njenog svakodnevnog zlostavljanja.
Osim fizičkog zlostavljanja, Vikson je prevarila državu, primajući socijalne beneficije koje su pripadale žrtvi od kraja 1990-ih, čime je ukrala više od 100.000 funti. Na suđenju je istaknuto da je Vikson konstantno negirala svoja dela, što je dodatno pogoršalo situaciju. Sudija Ian Lorije je naglasio da je težina zločina toliko ozbiljna da zahteva značajnu kaznu zatvora, dodajući da su Viksonini postupci bili „uporni i trajali godinama“.
U januaru je Vikson proglašena krivom za krivična dela savremenog ropstva, uključujući dve tačke optužnice za prisilni rad, jednu za protivpravno lišenje slobode i tri za nanošenje telesnih povreda. Ova presuda je izazvala široku pažnju javnosti, a slučaj je dodatno osvetlio problem savremenog ropstva koji se često zanemaruje.
Ovaj slučaj je podstakao razgovore o potrebnim reformama u zakonodavstvu i sistemu zaštite žrtava, kao i o važnosti prijavljivanja sličnih slučajeva zlostavljanja. Čak i nakon što su žrtve oslobođene, često se suočavaju sa dugoročnim posledicama fizičkog i emocionalnog zlostavljanja.
Viksonova kazna je odraz ozbiljnosti njenog delovanja i poruka da društvo ne može tolerisati ovakva kršenja ljudskih prava. Očekuje se da će ova presuda poslužiti kao primer za buduće slučajeve i podstaći žrtve da se bore za svoja prava, bez obzira na strah ili sramotu.
