Britanska vlada se suočava s ozbiljnim izazovima u obezbeđivanju hrane za svoje građane, a vodeći ekspert u oblasti ishrane, Tim Leng, upozorava da je potrebno hitno napraviti zalihe hrane kako bi se pripremili za moguće klimatske šokove i sukobe koji bi mogli dovesti do krize gladi. Leng, profesor na Univerzitetu Siti Sent Džordž u Londonu, ističe da Velika Britanija proizvodi znatno manje hrane nego što je potrebno njenoj populaciji, što je čini izuzetno ranjivom na razne krize.
Prvi izveštaj o bezbednosti hrane u Velikoj Britaniji, objavljen u decembru 2021. godine, pokazao je da zemlja može pokriti samo 54% svojih potreba za hranom. U poređenju s drugim bogatim zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i Australije, koje mogu samostalno da prehrane svoje stanovništvo bez potrebe za uvozom, Britanija je u nepovoljnom položaju. Na primer, Holandija proizvodi 80% svoje hrane, dok Španija pokriva 75% svojih potreba.
Leng je na konferenciji Nacionalnog sindikata poljoprivrednika u Birmingemu ukazao na to da britanska vlada ignoriše ozbiljnost situacije. „Mi ne razmišljamo o ovome adekvatno. Izbegavamo to“, rekao je, dodajući da je u britanskom sistemu podrazumevano da druge zemlje mogu da hrane Britaniju. U međuvremenu, mnoge druge države imaju razvijene zalihe hrane za vanredne situacije, bilo da su u pitanju ratovi, kontaminacija hrane ili klimatski šokovi.
Švajcarska, na primer, ima zalihe hrane koje su dovoljne za prehranu celokupnog stanovništva tokom tri meseca, a planira da ih poveća na godinu dana. Leng naglašava da britanska vlada trenutno nema planove za povećanje samodovoljnosti u proizvodnji hrane i ne postavlja ciljeve u ovoj oblasti. Ministarka za životnu sredinu, Ema Rejnolds, izrazila je želju za povećanjem domaće proizvodnje hrane, posebno u sektoru hortikulture i živinarstva, ali bez konkretnih procenata.
U analizi se navodi da će samodovoljnost u proizvodnji hrane verovatno opadati, jer su u poslednjoj godini zabeleženi padovi u proizvodnji osnovnih namirnica poput pšenice, govedine i povrća. Stručnjaci upozoravaju da bi jedan šok mogao izazvati društvene nemire i nerede zbog hrane u Velikoj Britaniji. Lengov izveštaj, dostavljen Nacionalnoj komisiji za pripravnost, pokazuje da je britanski prehrambeni sistem veoma ranjiv zbog koncentracije na nekoliko velikih kompanija.
Samo 12.284 supermarketa u Velikoj Britaniji opskrbljuje 131 distributivni centar, što stvara dodatne rizike. Leng upozorava da bi ovi centri mogli biti mete napada dronovima ili sajber napada od strane zlonamernih država. Na primer, kompanija Tesko, koja snabdeva skoro trećinu maloprodajne hrane u Britaniji, posluje putem samo 20 distributivnih centara.
Bregzit je dodatno pogoršao situaciju, smanjujući subvencije za poljoprivrednike i otežavajući uvoz hrane iz Evropske unije, koja je bila najveći trgovinski partner. Prema analizi Univerziteta u Saseksu, uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU opao je u proseku za 8,71% godišnje u poslednje tri godine.
Klimatske promene dodatno otežavaju situaciju, jer ekstremni vremenski uslovi otežavaju uzgoj voća i povrća u južnoj Evropi i severnoj Africi. Velika Britanija, koja se u velikoj meri oslanja na uvoz svežih proizvoda, biće među najpogođenijima. Leng zaključuje da je sistem ishrane stvoren u ime efikasnosti, ali se sada pokazuje kao neprikladan. Poziva vladu da donese zakone koji će osigurati da sistem ishrane bude otporniji na šokove i da se poveća domaća proizvodnja hrane. Na kraju, stručnjaci naglašavaju da je od suštinske važnosti za Veliku Britaniju da poboljša bezbednost u ishrani i poveća proizvodnju hrane na svojoj teritoriji.
