Evropska unija planira da ojača svoje prisustvo u Crnom moru, koji ponovo postaje geostrateški značajan region, uspostavljanjem bezbednosnog centra. Ovaj centar će imati zadatak da štiti ključnu infrastrukturu, uklanja morske mine, bori se protiv hibridnih pretnji, ublažava ekološke rizike i obezbeđuje slobodu plovidbe u komercijalne svrhe. Ova inicijativa je prepoznata kao odgovor na ruski ekspanzionizam u Istočnoj Evropi, a može se koristiti i za nadzor i održavanje potencijalnog mirovnog sporazuma u Ukrajini.
Visoka predstavnica Evropske unije, Kaja Kalas, istakla je značaj regiona Crnog mora za EU, naglašavajući njegove strateške aspekte vezane za bezbednost, trgovinu i energetiku. „Potencijal regiona je narušen zbog rata koji vodi Rusija. Učestala kršenja vazdušnog prostora i napadi na luke i brodske rute to jasno pokazuju“, izjavila je Kalas prilikom predstavljanja nove strategije za jačanje odnosa sa regionom.
Strategija obuhvata i pitanja transporta, energije, digitalnih mreža, trgovine, klimatskih promena i pomorske ekonomije, ali ne sadrži konkretna finansijska sredstva za realizaciju svojih ciljeva. Umesto toga, oslanja se na druge programe iz budžeta EU, kao što je nova inicijativa SAFE, koja je vredna 150 milijardi evra i ima za cilj jačanje vojne potrošnje. Kalas je naglasila da će finansiranje, lokacija i operativni model bezbednosnog centra zavisiti od pregovora o sledećem sedmogodišnjem budžetu Unije.
Evropska komisija planira da predstavi predlog budžeta za period 2028–2032 do kraja godine, što će pokrenuti dug i složen proces pregovora među državama članicama. Brisel se nada da će povećani značaj regiona, koji obuhvata 174 miliona ljudi, uključujući dve članice EU (Rumuniju i Bugarsku) i četiri zemlje kandidata (Tursku, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju), ubediti članice da podrže strategiju i obezbede potrebna sredstva. Plan bi mogao imati koristi i od povećane vojne potrošnje koju će mnoge članice morati da uvedu kako bi ispunile budući cilj NATO-a – izdvajanje 5 odsto BDP-a za odbranu.
Jedna od glavnih pretnji koja je inspirisala ovu strategiju jeste tzv. „flota iz senke“ koju Rusija koristi kako bi zaobišla ograničenja cene na izvoz nafte koje je uvela G7. Ova flota deluje u Crnom i Baltičkom moru, koristeći nejasne vlasničke i osiguravajuće strukture kako bi izbegla nadzor Zapada i uključila se u ilegalne aktivnosti na moru, kao što su lažno emitovanje podataka i „nevidljivost“ za satelitske sisteme. Tehničko stanje ovih brodova je loše, što izaziva zabrinutost zbog moguće ekološke katastrofe.
U poslednjim mesecima, brodovi iz te flote optuženi su za sabotažu i vandalizam nad ključnom infrastrukturom EU, što je dovelo do poziva za uvođenje oštrijih sankcija. Estonija je upozorila da je Moskva spremna da pruži vojnu zaštitu ovim brodovima kako bi ih sačuvala od inspekcija i zaplena. Kalas je priznala da ta flota postaje „sve veći problem“ za EU, naglašavajući da neprijatelji pronalaze nove načine da je koriste.
Na pitanje da li bi Brisel trebalo da pokrene širu vojnu misiju EU kako bi pažljivije nadzirao „flotu iz senke“, Kalas je bila otvorena za tu mogućnost, ali je priznala postojanje ograničenja u međunarodnom pravu koje garantuje pravo na neškodljiv prolaz brodova. To pravo podrazumeva visok prag za dokaze kako bi se opravdala intervencija nad stranim brodovima.
„Razgovori su u toku. Moramo da radimo i sa međunarodnim partnerima kako bismo rešili ova pitanja – kao što je kada je moguće zaustaviti brodove. Potrebna im je mnogo šira pažnja od same Evropske unije“, zaključila je Kalas.
