BEOGRAD – Evropa ima poterebe za oko 58.000 tona litijuma, što predstavlja značajnu priliku za Srbiju, koja je bogata ovim retkim mineralom. Ove reči izgovorio je profesor Branislav Simonović sa Instituta za opštu i fizičku hemiju, ističući da litijumske baterije nisu potrebne isključivo u automobilskoj industriji, već se koriste i u obnovljivim izvorima energije kao što su vetroelektrane i solarni paneli.
Prema Simonoviću, litijumske baterije igraju ključnu ulogu u skladištenju električne energije koja se proizvodi iz solarnih panela. Solarni paneli proizvode energiju tokom dana, ali se postavlja pitanje kako iskoristiti tu energiju noću kada sunce ne sija. „Morate tu energiju koja je proizvedena tokom dana da smestite u ove litijumske baterije, to su baterije velikog kapaciteta“, rekao je on. Ovaj problem se javlja i kod vetrogeneratora, gde se električna energija koja se proizvede mora skladištiti za kasniju upotrebu.
Osim automobilske industrije, litijumske baterije se koriste i u brojnim kućnim aparatima, što dodatno povećava potražnju za ovim mineralom. U svetlu sve veće potrebe za održivim izvorima energije, značaj litijuma se samo povećava, a Srbija, kao zemlja bogata ovim resursom, ima potencijal da postane ključni igrač na evropskom tržištu.
S obzirom na trenutne globalne trendove, niska emisija ugljen-dioksida i borba protiv klimatskih promena postaju sve važniji. Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve kada je reč o smanjenju emisije štetnih gasova, a prelazak na električne automobile i obnovljive izvore energije je ključan deo tog plana. Litijumske baterije su srž ovih tehnologija i njihova proizvodnja, kao i dostupnost litijuma, postaje sve važnija.
U Srbiji su otkrivena značajna ležišta litijuma, a zemlja se suočava sa izazovima i prilikama koje donosi eksploatacija ovog resursa. Stručnjaci upozoravaju da je važno voditi računa o ekološkim aspektima eksploatacije litijuma, kako bi se izbegle potencijalne štete po životnu sredinu. Pravilno upravljanje ovim resursom može doneti ekonomski prosperitet, ali istovremeno je važno očuvati prirodne resurse i ekosisteme.
S obzirom na to da potražnja za litijumom raste, Srbiji je potrebna strategija koja će omogućiti održivu eksploataciju ovog resursa. Uključivanje lokalnih zajednica u proces donošenja odluka i transparentnost u vezi sa ekološkim uticajem eksploatacije su ključni faktori za izgradnju poverenja i postizanje dugoročnih rešenja.
Evropa se suočava sa izazovima u snabdevanju litijumom, jer je većina trenutnih izvora koncentrisana u nekoliko zemalja. Srbija ima priliku da diversifikuje evropsko tržište litijuma i postane važan partner u snabdevanju ovim ključnim mineralom. Međutim, uz ekonomske koristi dolaze i odgovornosti, a vlasti bi trebalo da prepoznaju važnost zaštite životne sredine i održivosti.
U zaključku, litijum predstavlja ne samo ekonomski potencijal za Srbiju, već i izazov koji zahteva pažljivo planiranje i odgovorno upravljanje resursima. Sa pravim pristupom, Srbija može postati ključni igrač na evropskom tržištu litijuma, doprinoseći razvoju održivih tehnologija i smanjenju emisije ugljen-dioksida. U ovom kontekstu, saradnja između vladinih institucija, naučnih zajednica i privatnog sektora će biti ključna za ostvarenje ovih ciljeva.
