Branislav Kičić, čuveni reditelj i otac poznatog našeg glumca Gordana Kičića, preminuo je sinoć u 78. godini života. Njegova smrt nastupila je u bolničkom krevetu u Kliničkom centru Srbije, ostavljajući za sobom bogatu i inspirativnu umetničku ostavštinu.
Branislav Kičić rođen je 6. septembra 1947. godine u Beogradu. Tokom svoje karijere, stekao je reputaciju kao cenjeni reditelj i pisac, poznat po brojnim značajnim filmskim ostvarenjima. Njegova ljubav prema filmu manifestovala se kroz zavidnu kolekciju VHS kaseta koju je posedovao, a njegovo znanje o kinematografiji obuhvatilo je širok spektar žanrova i autora.
Iako je Gordan Kičić, njegov sin, poznati glumac, retko govorio o svom privatnom životu, javnost je znala da potiče iz ugledne beogradske porodice. Njegov otac, Branislav, bio je proslavljeni reditelj čija su dela ostavila dubok trag u srpskoj kinematografiji. Gordan je jednom prilikom otkrio da je upravo zahvaljujući svom ocu razvio strast prema glumi, što je oblikovalo njegovu karijeru.
Branislav Kičić režirao je mnoga značajna filmska dela, uključujući filmove kao što su „Magnet“, „Na Drini ćuprija“ i „To sam ja“. Njegov rad bio je prepoznat i cenjen od strane kritike, a njegova sposobnost da prenese emocije i priče na filmsko platno ostavila je dubok utisak na publiku.
Gordan Kičić se prisetio svog detinjstva i otkrio kako je ljubav prema pozorištu i filmu počela. Govoreći o svojim ranim godinama, naveo je da je bio veoma nemiran i pun energije, ali da su jedini trenuci kada je bio smiren bili dok je gledao filmove koje je njegov otac prikupljao. Branislav je imao bogatu kolekciju filmskih klasika, uključujući dela velikih majstora poput Kloda Šabrola, Stenlija Kjubrika i Fellinija, što je značajno uticalo na Gordanov razvoj.
U razgovoru sa medijima, Gordan je istakao koliko mu je njegov otac bio važan kao podrška u životu i karijeri. „Meni je on vrlo dragocen saradnik i podrška sa kojim uvek proverim sve i kome dam svaki komad i scenario da pročita“, rekao je Gordan. Ova bliskost između oca i sina dodatno je učvrstila njihovu vezu, a Branislav je bio aktivno uključen u mnoge Gordanove projekte, uključujući i seriju „Realna priča“.
Smrt Branislava Kičića predstavlja gubitak ne samo za njegovu porodicu, već i za kulturnu scenu Srbije. Njegov doprinos filmskoj umetnosti i njegov uticaj na generacije umetnika ne može se zanemariti. Kičić je ostavio neizbrisiv trag, a njegova dela će se i dalje gledati i ceniti.
U vreme kada se gubi još jedan od velikana srpske kinematografije, podsećamo se na vrednosti koje su oblikovale njegovu karijeru i uticaj koji je imao na mlade umetnike. Branislav Kičić će ostati upamćen kao reditelj koji je filmsku umetnost shvatao kao sredstvo za prenošenje emocija, priča i vrednosti. Njegov rad će nastaviti da inspiriše nove generacije, a njegov sin Gordan nastavlja da nosi njegovo nasleđe sa ponosom i ljubavlju.
U ovim teškim trenucima, porodica i prijatelji Branislava Kičića izražavaju zahvalnost za sve što je učinio za umetnost i za sve one koji su imali čast da ga poznaju. Njegova ostavština živi kroz dela koja je stvorio, a njegova strast prema filmu i pozorištu nastaviće da inspiriše mnoge.
