Beograd – Apelacioni sud u Beogradu je drastično povećao kaznu zatvora suspendovanom inspektoru SBPOK-a Božidaru Stoliću, koji je pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora. Ovo je za dve i po godine više nego što je bilo u prvostepenoj presudi. Stolić se suočio sa optužbama da je zloupotrebom svog službenog položaja odavao informacije o istrazi koja se vodila protiv organizovane kriminalne grupe predvođene Veljkom Belivukom.
Informacije o ovoj presudi objavljene su na zvaničnom sajtu Apelacionog suda. Uz Stolića, drugooptuženi Filip Golubović, koji je bio optužen za podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja, takođe je dobio povećanu kaznu. On je pravosnažno osuđen na kaznu od dve i po godine zatvora. Ove presude su deo šireg procesa koji se bavi borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala u Srbiji.
Ovaj slučaj je značajan iz više razloga. Pre svega, ovo je prva pravosnažna presuda u Srbiji u kojoj je materijal sa kriptovane aplikacije „Skaj“ korišćen kao dokaz. Ova aplikacija je poznata po svojoj visokoj sigurnosti, a njena upotreba u krivičnim postupcima otvara nove mogućnosti za prikupljanje dokaza, kao i izazove u vezi sa zakonitošću i prihvatljivošću takvih dokaza.
Stolić je bio suspendovan iz SBPOK-a, što je izazvalo brojne rasprave u javnosti o integritetu policijskih službenika i njihovoj ulozi u borbi protiv kriminala. Optužbe su sugerisale da je on, koristeći svoj položaj, omogućio organizovanoj kriminalnoj grupi da bude unapred obaveštena o policijskim akcijama, što je dodatno otežalo rad policije i pravosudnog sistema.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija se suočila sa sve većim problemima organizovanog kriminala, a vlasti su obećale da će preduzeti odlučne korake u borbi protiv ovog fenomena. Povećanje kazne za Stolića i Golubovića može se posmatrati kao deo tih napora, ali i kao signal da pravosudni sistem ne tolerira zloupotrebe iz redova policije.
Ovo suđenje je takođe izazvalo interesovanje medija i javnosti, koji su pratili svaki korak postupka. Prikazi su se fokusirali ne samo na konkretne optužbe, već i na šire društvene i pravne posledice koje ovakvi slučajevi mogu imati na reputaciju policije i poverenje građana u pravosudni sistem.
Povećanje kazne može imati i odbojni efekat na druge potencijalne prekršitelje, šaljući poruku da zloupotreba službenog položaja neće proći nekažnjeno. Dodatno, korišćenje dokaza sa kriptovanih aplikacija može otvoriti vrata za nova istraživanja i unaprediti metode prikupljanja dokaza u slučajevima organizovanog kriminala.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da je pravosudni sistem pod sve većim pritiskom da se nosi sa slučajevima koji uključuju visokoprofilne optuženike. Očekuje se da će ova presuda biti predmet daljih analiza i komentara pravnih stručnjaka, ali i šire javnosti.
Reakcije na presudu su već počele da pristižu, a mnogi očekuju da će ovaj slučaj poslužiti kao presedan za buduće postupke protiv korupcije i zloupotrebe vlasti. U svakom slučaju, slučaj Stolić i Golubović otvara pitanje o tome kako se pravosudni sistem može efikasnije suočiti sa izazovima koje donosi organizovani kriminal i korupcija unutar policijskih struktura.
Sa druge strane, postoji i zabrinutost da bi ovakvi slučajevi mogli da dovedu do gubitka poverenja javnosti u policijske i pravosudne institucije, ukoliko se ne preduzmu odgovarajući koraci ka jačanju integriteta i transparentnosti u radu ovih institucija. Ova situacija će zahtevati pažljivo praćenje i analizu u narednim mesecima, kako bi se osigurala pravda i očuvala bezbednost građana.
