U Hramu Svetog Save na Vračaru, u ponoć je počela Božićna liturgija koju služi episkop Hvostanski Aleksej. Ova liturgija označava početak proslave Božića, jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika, a prisustvuje joj veliki broj vernika, među kojima su i mnoge poznate ličnosti. Crkvena zvona su najavila početak proslave, a na samom početku liturgije peva se Božićni tropar koji proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Patrijarh Porfirije će služiti božićnu liturgiju ujutru, sa početkom u devet sati, čime će se nastaviti proslava ovog važnog praznika. Na platou ispred Hrama, pre liturgije, održano je tradicionalno paljenje badnjaka, uz prisustvo velikog broja građana, koji su se okupili da učestvuju u ovom značajnom događaju.
Podsećamo da je raspored bogosluženja u Hramu Svetog Save sledeći: na Božić, 7. januara, biće služene Svete Arhijerejske liturgije u ponoć i u devet sati ujutru, dok je praznično bdenje zakazano za 17 sati. Drugi dan Božića, 8. januara, biće služena sveta liturgija u devet sati, a praznično bdenje u 17 sati. Treći dan Božića, 9. januara, biće obeležen svetom liturgijom takođe u devet sati.
Osim liturgije, na platou ispred Hrama biće organizovano i lomljenje Božićne česnice, koja se očekuje u 11 časova. Ova česnica je napravljena od 200 kilograma testa, a u njoj se nalazi 33 zlatna dukata, simbolizujući Hristovo rođenje i blagostanje. Pored česnice, biće podeljeno i na hiljade krstića i paketića za decu, što dodatno obogaćuje proslavu Božića.
Božić se u Srbiji, kao i u mnogim drugim pravoslavnim zajednicama, proslavlja 7. januara, a obeležavaju ga i druge pravoslavne crkve koje koriste julijanski kalendar, uključujući Rusku pravoslavnu crkvu, Jerusalimsku patrijaršiju i egipatske Koptice. Ovaj praznik nosi duboko značenje i simbolizuje rađanje novog života, ljubav, porodicu, očinstvo i materinstvo, a prati ga bogata tradicija i običaji koji su deo srpske kulture.
U srpskoj tradiciji, Božić je vreme kada se moli za zdravlje i blagostanje porodice. U narodnoj zdravici se ističe želja za zdravljem i radošću, kao i za plodnošću zemljišta i stoke. Ovaj praznik, zajedno sa Vaskrsom, predstavlja jedan od najvažnijih hrišćanskih događaja, sećajući nas na dolazak Isusa Hrista na svet. Hristovo rođenje se doživljava kao trenutak kada Bog postaje čovek, donoseći svetlost u svet tame greha.
Božić se slavi tri dana, pri čemu se drugi dan proslavlja kao Sabor Presvete Bogorodice, a treći dan kao Sveti Stefan. Ovaj trodnevni period obeležava se posebnim bogosluženjima i običajima, a svaki dan nosi svoju simboliku i značaj u pravoslavnoj tradiciji.
U pripremama za Božić, vernici prolaze kroz četrdesetodnevni post, koji predstavlja duhovno pročišćenje. Na sam Božić, sva pravoslavna crkvena zvona zvone ujutro pre svitanja, javljajući dolazak praznika i pozivajući vernike da se okupe u hramovima i proslave ovaj divni dan. Rođenje Hrista se u bogosluženjima često naziva „praznikom svetlosti“, osvetljavajući tamu greha i donoseći nadu i spasenje čovečanstvu.
