Bivši britanski premijer Boris Džonson nedavno je izneo snažan poziv za slanje mirovnih trupa u Ukrajinu, smatrajući da bi to moglo da utiče na promenu svesti ruskog predsednika Vladimira Putina. U intervjuu za BBC, Džonson je naglasio važnost trenutnog delovanja i predložio da bi vojnici trebali biti raspoređeni u mirnim delovima Ukrajine, gde bi obavljali mirovne misije.
Džonsonovo mišljenje dolazi u trenutku kada sukobi u Ukrajini i dalje traju, a međunarodna zajednica se suočava sa izazovima u pronalaženju rešenja za ovu krizu. On je ukazao na to da, ako je moguće planirati raspoređivanje trupa nakon rata, onda bi trebalo razmisliti o tome da se to uradi i sada, pre nego što dođe do eventualnog primirja. Njegov stav je da bi prisustvo međunarodnih snaga moglo da deluje kao faktor odvraćanja i da bi moglo da utiče na Putina da preispita svoje poteze.
Džonson je poznat po svojim čvrstim stavovima prema Rusiji i Putinovoj politici. Tokom svog mandata, on je bio jedan od najistaknutijih kritičara Kremlja, a njegova administracija je podržala Ukrajinu kroz različite oblike pomoći, uključujući vojnu pomoć. Njegov poziv na slanje mirovnih trupa može se posmatrati kao nastavak te politike, ali i kao apel za jačanje međunarodne solidarnosti prema Ukrajini.
Ovaj pristup dolazi u vreme kada mnoge zemlje razmatraju svoje vojne i diplomatske strategije u odnosu na Rusiju. Pitanje slanja trupa u Ukrajinu nije jednostavno, jer se mnogi lideri suočavaju s dilemom o tome kako najbolje podržati Ukrajinu, a da pri tome ne eskaliraju sukob. Džonsonova ideja o slanju mirovnih trupa može biti viđena kao hrabar korak, ali takođe nosi rizik od dodatnih tenzija između NATO-a i Rusije.
U intervjuu, Džonson je takođe naglasio da bi takve trupe mogle da pomognu u stabilizaciji situacije u Ukrajini i da bi mogle da stvore uslove za pregovore. On je istakao da je važno imati plan i strategiju za postkonfliktno razdoblje, a prisustvo međunarodnih snaga moglo bi da pomogne u obezbeđivanju mira i bezbednosti.
Analitičari su podeljeni u vezi s Džonsonovim pozivom. Dok neki smatraju da bi slanje trupa moglo da doprinese smanjenju nasilja i stabilizaciji regiona, drugi upozoravaju na opasnosti od direktnog vojnog angažovanja, što bi moglo dovesti do šireg sukoba. Pitanje je i koliko bi podrške imale ovakve operacije među drugim članicama NATO-a.
Osim toga, postoji i pitanje logistike i resursa potrebnih za takvu misiju. Slanje trupa zahteva ozbiljno planiranje i pripremu, kao i saglasnost svih uključenih strana. Takođe, postoji i zabrinutost u vezi s bezbednošću vojnika koji bi se rasporedili u potencijalno nestabilnim područjima.
U svakom slučaju, Džonsonov poziv ponovo otvara važno pitanje o ulozi međunarodne zajednice u rešavanju sukoba u Ukrajini. Mnogi smatraju da je potrebna veća akcija i odlučnost kako bi se pomoglo Ukrajini u odbrani od ruskih agresija. Međutim, kako se situacija razvija, važno je pronaći ravnotežu između podrške Ukrajini i izbegavanja daljih sukoba.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će se debate o slanju međunarodnih trupa nastaviti, a Džonsonov poziv može biti samo jedan od mnogih glasova koji pozivaju na hitnu akciju kako bi se obezbedila stabilnost u ovom ključnom regionu. Ukrajina ostaje u centru međunarodne pažnje, a budućnost ovog sukoba zavisi od sposobnosti globalnih lidera da pronađu rešenja koja će osigurati mir i bezbednost za sve uključene strane.
