Studenti Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu uputili su poziv svim istinskim opozicionim političkim akterima da se pridruže bojkotu rada Skupštine Srbije. Ovaj poziv objavljen je na društvenoj mreži „X“, gde su studenti naglasili da ne traže od opozicionih poslanika da predaju svoje mandate, već da se zajedno s njima bore za prava i slobode građana, kao i za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
U svojim objavama, studenti su izrazili zabrinutost zbog trenutne političke situacije i nazvali aktuelnu vlast neligitimnom. Pozvali su sve slobodoumne građane da se pridruže njihovim naporima, ističući da je bojkotu potrebno stvoriti dodatni pritisak na vlasti kako bi se omogućili slobodni i fer izbori. U ovoj inicijativi, studenti su naveli da je „zeleno svetlo i dalje upaljeno“ za sve koji žele da se aktivno uključe u borbu protiv sadašnjeg režima, naglašavajući važnost zajedničkog delovanja.
Nekoliko dana pre ovog poziva, u Zemunu su se održale prve blokade saobraćajnica, koje su postavljene postavljanjem kontejnera i starih guma. Ove blokade su odmah inspirisale slične akcije u Beogradu i drugim delovima Srbije. Međutim, policija je reagovala brzo, uklonivši blokade i obezbedivši neometano odvijanje saobraćaja.
Ove akcije usledile su nakon hapšenja studenata i građana koji su učestvovali u nasilju tokom protesta „Vidimo se na Vidovdan“. Policija je uhapsila više osoba, među kojima su bili i studenti, pod sumnjom za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i pozivanje na nasilnu promenu vlasti.
Ubrzo nakon poziva studenata, nekoliko opozicionih stranaka, uključujući „Ekološki ustanak“ i Novi DSS, izrazilo je podršku bojkotu rada Skupštine. Opozicija je naglasila da neće učestvovati u radu parlamenta, smatrajući da je situacija u zemlji neodrživa i da je neophodno da se iznađu novi načini za borbu protiv vlasti.
Demokratska stranka (DS) takođe je pozvala sve opozicione grupacije da napuste rad Skupštine, naglašavajući da je bojkot opravdan i hitan. DS je istakla da su njihovi poslanici već više od šest meseci van parlamenta, svesni da njegovo postojanje služi samo kao kulisa autoritarnog režima. U tom kontekstu, pozivaju na oslobađanje svih privedenih lica i ističu važnost organizovanja slobodnih izbora.
Ostale opozicione stranke, uključujući Stranku slobode i pravde (SSP), Srbija Centar (SRCE) i Pokret slobodnih građana (PSG), takođe su podržale poziv na bojkot, naglašavajući da je jedini ispravan put da se stane uz građane i studente koji se bore za svoja prava. Ove stranke su pozvale na zajedničku borbu protiv režima Aleksandra Vučića i istakle da je trenutak za opštu građansku neposlušnost.
Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, kritikovala je poziv na bojkot, nazivajući ga besmislenim. Ona je naglasila da bi opozicija trebalo da ostane u parlamentu i bori se unutar institucija, umesto da se povlači. Prema njenim rečima, građani su pokazali da ne žele nasilje, ističući da je važno očuvati institucije.
Gordana Čomić, bivša ministarka za ljudska i manjinska prava, takođe je kritikovala poziv na bojkot, smatrajući da to predstavlja nemoć opozicije. Ona je upozorila da odsustvo opozicije iz parlamenta omogućava vlastima da donose odluke bez potrebne debate i kontrole. Čomić je naglasila da bojkot može dovesti do pasivizacije birača i dodatno produbiti političku krizu.
Ova situacija ukazuje na duboku političku krizu u Srbiji, gde se zahtevi za promenama i slobodu sve više čuju kroz različite oblike protesta i akcija građana i opozicije. Pitanje daljih koraka i mogućih rešenja za ovu krizu ostaje otvoreno, a sve oči su uprte u potencijalne reakcije vlasti i dalje akcije opozicije.
