Bojan Savić Ostojić dobitnik je Nagrade „Zlatni suncokret“ za 2025. godinu za svoj roman „Lusi“, koji je objavljen u izdanju Izdavačke kuće „Laguna“. Ova prestižna nagrada se dodeljuje za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u različitim žanrovima, uključujući romane, pripovetke, poeziju, književnu kritiku, eseje i književnu publicistiku. Nagrada se dodeljuje od strane kompanije Vital, a ceremonija uručenja biće održana 27. marta.
Žiri u sastavu Milica Vučković, Zoran Paunović i Dragan Babić, koji je predsednik žirija, jednoglasno je odlučio da dodeli ovu nagradu Ostojiću. U obrazloženju odluke, žiri je naveo da roman „Lusi“ istražuje kompleksnu vezu između pripovedača Zorana i neobične devojke, čiji se nadimak krije u naslovu romana. Kroz ovu priču, autor skicira domete prijateljstva, simpatije i ljubavi, kao i potragu za boljom i spokojnijom prošlošću.
Motiv zaljubljenosti, bilo da je konkretan ili simboličan, dominira romanom i pokazuje usredsređenost glavnog junaka na duhovnu opsesiju koja oblikuje njegov fizički svet. Ovo se manifestuje kroz ulice koje Zoran prešao, prostore koje naseljava i elemente popularne kulture koji odražavaju njegova unutrašnja stanja. Veza između junaka, kako se navodi, istovremeno je ostvarena i neostvarena, konkretna i ezoterična, pružajući čitaocima više ključeva za razumevanje ovog dela.
Bojan Savić Ostojić je u nekoliko navrata istakao da je roman „Lusi“ pisao bez unapred definisanog pravca, fokusirajući se na ton koji se nametnuo u prvim rečenicama. Njegov cilj je bio da kroz čulne detalje predstavi likove, umesto da ih objašnjava. Kako je proces pisanja napredovao, Ostojić je shvatio da želi da istraži složene muško-ženske odnose, koji su autentični i neosporni. Tako su nastali Lusi i Zoran, par koji balansira između odanosti i slobode, a gde je najveća vrednost njihovo sagovorništvo.
Beograd, kakav ga Ostojić pamti iz svojih tinejdžerskih godina, takođe igra značajnu ulogu u romanu. Autor se osvrće na grad koji je gotovo nestao, što mu je omogućilo da oživi rituale i svakodnevicu iz svog mladalačkog doba, koji danas deluju kao artefakti.
Govoreći o nagradi, Ostojić je izrazio zadovoljstvo što je njegova knjiga prepoznata od strane žirija. Među prethodnim dobitnicima nagrade su i renomirani autori poput Davida Albaharija i Tanje Stupar Trifunović, što Ostojića dodatno raduje. On se nada da će dodeljivanje ove nagrade „Lusi“ inspirisati autore da se oslobode ustaljenih konvencija i da se izdavači odvaže da podrže inovativnije pristupe u domaćoj prozi.
Bojan Savić Ostojić rođen je 1983. godine i pored pisanja, bavi se i prevođenjem. Do sada je objavio nekoliko knjiga poezije, novelu „Punkt“, putopisne fragmente „Varvarin u Evropi“, kao i romane „Nema oaze“, „Ništa nije ničije“, „Vreme vode“ i „Lusi“. Njegova dela su prevedena na nemački jezik, a Ostojić prevodi sa francuskog.
Nagrada „Zlatni suncokret“, poznata i kao Vitalova nagrada, dodeljuje se od 1996. godine i uključuje mnoge istaknute autore srpske književnosti, kao što su Ivan V. Lalić, Radoslav Petković, Dragoslav Mihailović, Dragan Velikić i mnogi drugi. Ova nagrada predstavlja značajan doprinos promociji savremene srpske književnosti i podsticanju novih talenta u literarnom svetu.
