Vladimir Vukčević, prvi tužilac za ratne zločine u Srbiji, preminuo je danas u 75. godini života. Ova tužna vest je odjeknula među njegovim kolegama, prijateljima i porodicom, koji su ga pamtiti kao značajnu ličnost u pravosudnom sistemu i borbi protiv ratnih zločina.
Vukčević je rođen 1950. godine u Beogradu, gde je odrastao na Dedinju. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu. Njegov otac, profesor privrednog i međunarodnog privrednog prava na Pravnom fakultetu u Nišu, bio je značajan uticaj na njegov obrazovni put, dok mu je majka radila kao službenica. Iako je Vukčević imao želju da studira arhitekturu, odlučio je da se opredeli za pravne studije, što se ispostavilo kao ključna odluka u njegovoj karijeri.
Tokom studija na beogradskom Pravnom fakultetu, Vukčević se aktivno bavio karateom, postao je član karate kluba Medicinar i stekao crni pojas. Diplomirao je 1973. godine, a pravosudni ispit položio je 1976. godine. Njegov put ka pravosuđu nije bio lak; nakon diplomiranja, suočio se sa poteškoćama u zapošljavanju, što ga je navelo da ode na odsluženje vojnog roka. Njegov otac, iako je imao mogućnosti, nije podržavao ideju da njegov sin krene pravosudnim putem, verujući da bi se bolje snašao u naučnom radu.
U pravosudni sistem Vukčević je ušao 1978. godine, kada je izabran za zamenika javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu. Tokom svojih godina rada, napredovao je kroz različite pozicije, a 1994. godine postao je zamenik Okružnog javnog tužioca u Beogradu. Njegovo znanje i iskustvo doveli su ga do pozicije zamenika Republičkog javnog tužioca 2002. godine, gde je preuzeo vođenje Krivičnog odeljenja.
Prekretnica u njegovoj karijeri dogodila se 2003. godine, kada je postao prvi tužilac za ratne zločine u Srbiji. Na ovoj funkciji se suočavao sa mnogim izazovima, ali je istovremeno bio i ključna figura u razotkrivanju i procesuiranju ratnih zločina koji su se dogodili tokom ratova devedesetih godina. Njegov rad je bio veoma važan za pravdu i pomirenje u regionu, a njegov doprinos će ostati zapamćen i cenjen.
Vukčević je ponovo izabran na tu funkciju novembra 2009. godine, a na položaju je ostao do kraja 2015. godine. Tokom svog mandata, Vukčević je stekao reputaciju ozbiljnog i posvećenog pravnika, koji je uvek tražio pravdu za žrtve ratnih zločina. Njegov rad često je bio praćen izazovima, ali je ostao dosledan svojim principima i etici, što ga je učinilo jednim od najvažnijih ličnosti u pravosudnom sistemu Srbije.
Pored profesionalnog uspeha, Vukčević je bio oženjen i otac tri ćerke, koje su ga uvek podržavale u njegovoj karijeri. Njegova porodica i prijatelji ga pamte kao osobu koja je bila posvećena ne samo svom poslu, već i svojoj porodici i zajednici.
Smrt Vladimira Vukčevića ostavlja prazninu u pravosudnom sistemu Srbije, ali njegov rad i doprinos će se pamtiti. Njegova borba za pravdu i istinu u teškim vremenima će inspirisati buduće generacije pravnika i tužilaca. U trenutku kada pravosudni sistem treba više od ikada da se suoči sa izazovima, njegovo nasleđe će ostati svetionik pravde u Srbiji.
Vukčević će biti zapamćen ne samo kao prvi tužilac za ratne zločine, već i kao čovek koji je u svom radu dao sve od sebe da prozove i kazni one koji su počinili najteže zločine protiv čovekovih prava. Njegova smrt je gubitak za sve one koji su verovali u pravdu i koji su se borili za nju u najtežim okolnostima.
