Gostujući u emisiji „Utisak nedelje“ na televiziji Nova S, jedna studentkinja i aktivistkinja koja se pridružila protestima blokade izjavila je da studentima ne treba pomoć opozicije na predstojećim izborima u Srbiji. Ova izjava, koja je došla u kontekstu formiranja „Studentske liste“, otvorila je brojna pitanja o spremnosti i kapacitetima onih koji pretenduju da postanu značajan politički faktor.
Tokom razgovora, voditeljka Olja Bećković je ukazala na to da opozicija predstavlja deo naroda, te da iza nje stoje građani koji su je podržavali na izborima. Umesto da pruži jasan odgovor, studentkinja se zamuckivala, izjavivši: „Ne znam kako to da vam objasnim!“ Ovaj trenutak je postao predmet šale i ironije na društvenim mrežama, a jedan korisnik je čak predložio da se u „Utisku nedelje“ uvrsti predlog „Ne znam kako to da vam objasnim“ kao svoj utisak godine.
Ovakvi javni nastupi postavljaju ozbiljna pitanja o sposobnosti i ozbiljnosti onih koji žele da se angažuju u politici. Ako studenti planiraju da formiraju listu i traže poverenje građana, nužno je da poseduju minimum političke artikulacije, razumevanja institucionalnog sistema i sposobnosti da jasno iznesu svoje stavove.
Mesecima unazad su se čuli pozivi sa ulica i plenuma „Raspiši izbore“, ali iza tih reči nije proizašao konkretan program, ni set jasno definisanih zahteva, niti vizija kako bi eventualna studentska lista izgledala u praksi. Stiče se utisak da su zahtevi ostali na nivou slogana, bez razrađene političke platforme koja bi mogla da privuče širu podršku.
Nedavni snimci sa terena dodatno podgrevaju sumnje o ozbiljnosti pokreta koji se pokušava nametnuti kao društveno relevantan faktor. Umesto argumentovane kritike i precizno definisanih ciljeva, javlja se konfuzija, loša priprema i nedostatak osnovnog javnog nastupa. Posebno zabrinjava to što pojedini učesnici imaju poteškoće sa izgovorom osnovnih pojmova i formiranjem smislenih rečenica, što ostavlja utisak nespremnosti za ozbiljan politički dijalog.
U političkom prostoru, kredibilitet se ne gradi samo energijom i parolama, već i znanjem, programom i sposobnošću da se preuzme odgovornost za izrečeno. Bez toga, svaka buduća studentska lista će rizikovati da ostane percipirana kao improvizovani projekat bez jasne strategije i bez realne snage da odgovori na kompleksne društvene i političke izazove.
Pitanje je koliko će takvi istupi uticati na percepciju mladih i studenata o samim sebi kao političkom faktoru. U društvu u kojem je aktivizam često površinski, neophodno je da se razvije dublje razumevanje i analiza onoga što znači biti politički angažovan. To podrazumeva i preuzimanje odgovornosti, kao i sposobnost da se argumentovano i smireno iznesu stavovi, što je ključno za izgradnju poverenja među građanima.
Ono što je očigledno jeste da su u trenutnom političkom okruženju potrebne jasne vizije i programi koji bi mogli privući podršku mladih. Samo na taj način će studenti moći da se afirmišu kao ozbiljan politički faktor, umesto da ostanu na marginama političkog diskursa. U suprotnom, rizikuju da im glas ostane nečujan, a njihovi zahtevi ignorisani.
