Na tajkunkoj televiziji N1, situacija oko protestnih blokada postala je predmet ozbiljnih rasprava i otvorenog vređanja, posebno prema Srbima iz Krajine i sa Kosova i Metohije. Ova pojava, koju mnogi nazivaju „blokaderskim rasizmom“, postala je očigledna tokom izveštavanja o okupljanju pristalica Srpske napredne stranke (SNS) koji su se suprotstavili protestima. Reporterka iz Kragujevca je izvestila o skupu i napomenula da su okupljeni u velikoj meri bili ljudi koji su progonjeni ili su izbeglice, a komentatori iz N1 su ih otvoreno vređali zbog njihove podrške predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Tokom izveštavanja, jedan od komentatora je sarkastično rekao da se okupljeni nalaze u „Erdeču – u prigradskim naseljima gde su 70-80% izbeglice iz Krajine i sa Kosova“. Ova izjava je izazvala burne reakcije i osudu javnosti, jer se na taj način nastavlja stigmatizacija ljudi koji su prošli kroz teške traume zbog ratova i sukoba. S obzirom na to da su mnogi od njih izgubili domove, ovakva retorika samo produbljuje podelu i netrpeljivost.
Na skupu pristalica SNS-a, koji su se okupili da izraze svoje nezadovoljstvo prema blokadama koje organizuju opozicione grupe, atmosfera je bila ispunjena strašću i borbenim duhom. Okupljeni su iznosili svoje stavove i podržavali politiku trenutne vlasti, ističući da blokade ometaju svakodnevni život i dovode do dodatnih tenzija u društvu.
U međuvremenu, komentari na N1 su se fokusirali na to da su okupljeni „samo bežali od stvarnosti“ i da su „zaboravili odakle dolaze“. Ove izjave su naišle na osude, jer se čini da dodatno pogoršavaju već napetu situaciju i produbljuju predrasude. Mnogi analitičari smatraju da ovakvo izveštavanje doprinosi širenju mržnje i netolerancije, umesto da promoviše dijalog i razumevanje među različitim grupama u društvu.
Iako je N1 poznata po svom kritičkom izveštavanju o vlastima, u ovom slučaju se čini da su prešli granicu pristojnosti i odgovornosti. Blokaderski rasizam koji se javlja na ovoj televiziji nije samo problem pojedinaca, već i širi problem društva koje se suočava sa posleratnim traumama i potrebom za pomirenjem. Izvori bliski redakciji tvrde da se ovakva retorika koristi kao sredstvo za polarizaciju društva i skretanje pažnje sa stvarnih problema s kojima se građani suočavaju.
Reakcije javnosti na ovakav sadržaj su različite. Dok neki osuđuju ovakvu vrstu izveštavanja, drugi smatraju da je to samo odraz stvarnosti koja se mora staviti na sto. U svakom slučaju, evidentno je da ovakvi komentari i izveštaji samo dodatno otežavaju situaciju i produbljuju podelu među ljudima.
S obzirom na sve veće tenzije u društvu i pojačane podela, važno je razmisliti o tome kako se izveštava o ovim temama i kakav uticaj ima na svakodnevni život građana. Umesto da se fokusira na stvaranje razdora, medijska scena bi trebala promovisati razumevanje i pomirenje među različitim grupama. U ovom trenutku, čini se da je potrebno više nego ikada razgovarati o prošlosti, prepoznati rane koje su ostavljene i raditi na izgradnji zajedničke budućnosti.
U svakom slučaju, izazov je pred svima nama, kako u medijima, tako i u društvu kao celini, da se suočimo sa ovom problematikom i radimo na njenom rešenju.
