Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Kuvajt su započeli proces smanjenja proizvodnje nafte, usled skoro potpune blokade Ormusnog moreuza, što se odražava na globalnim energetskim tržištima. Ova promena u proizvodnji dolazi kao odgovor na napetosti u regiji i pretnje od strane Irana, koje su uzrokovale zabrinutost za sigurnost pomorskog saobraćaja kroz ovaj ključni prolaz.
Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC) je saopštila da „upravljaju nivoima proizvodnje na moru kako bi odgovorili na potrebe za skladištenjem“, ali nisu pružili dodatne detalje o ovim promenama. Kuvajt Petroleum Corporation je takođe potvrdio smanjenje proizvodnje nafte i u rafinerijama, navodeći da pretnje iz Irana utiču na sigurnost prolaza brodova kroz Ormuski moreuz.
Ormuski moreuz, koji povezuje Persijski zaliv sa otvorenim morima, gotovo je zatvoren za pomorski saobraćaj zbog trenutnog sukoba na Bliskom istoku. Ova situacija je dovela do blokade izvoza iz jednog od najvažnijih svetskih naftnih regija, što je rezultiralo porastom cena nafte u Londonu na gotovo 93 dolara po barelu, što je najviši nivo u više od dve godine. Potrošači sada traže alternative, dok se strahuje od mogućeg povećanja globalne inflacije.
Smanjenje proizvodnje u Kuvajtu je započelo sa oko 100.000 barela dnevno, a očekuje se da će se ta količina gotovo utrostručiti u narednim danima, zavisno od nivoa skladištenja i situacije u Ormuskom moreuzu. Izvori bliski situaciji otkrivaju da detalji nisu javni, ali se očekuje postepeno smanjenje.
UAE, kao treći najveći proizvođač nafte u OPEC-u, sa dnevnom proizvodnjom većom od 3,5 miliona barela, koristi izvozne kapacitete koji zaobilaze Ormuski moreuz. ADNOC upravlja naftovodom kapaciteta 1,5 miliona barela dnevno do Fudžejre, kako bi se izbegao prolaz kroz moreuz. Kompanija je takođe saopštila da su kopnene operacije u potpunosti normalne.
Smanjenje proizvodnje od strane Kuvajta i UAE dolazi posle sličnih poteza drugih zemalja u regionu. Irak je ranije ove nedelje takođe počeo da ograničava proizvodnju zbog punjenja rezervoara, dok je Saudijska Arabija zatvorila svoju najveću rafineriju. Katar je takođe zatvorio najveće postrojenje za izvoz tečnog prirodnog gasa nakon napada dronovima.
Kuvajt Petroleum je proglasio „višu silu“, pravnu klauzulu koja omogućava kompanijama da ne ispune svoje ugovorne obaveze zbog okolnosti van njihove kontrole, za prodaju nafte i proizvoda rafinerija. Zemlja je u januaru proizvodila oko 2,57 miliona barela dnevno, a jedini izlaz za taj izvoz vodi kroz Ormuski moreuz. Saudijska Arabija je preusmerila deo svoje sirove nafte putem alternativnih ruta, kako bi smanjila zavisnost od ovog prolaza.
Kuvajt je ranije smanjio obim prerade u rafinerijama zbog punijih rezervoara. Postrojenja u zemlji, uključujući Al-Zour, Mina Al-Ahmadi i Mina Abdullah, imaju ukupni kapacitet od oko 1,4 miliona barela dnevno, a Al-Zour je jedno od najvećih postrojenja za preradu nafte na Bliskom istoku.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Trump, izjavio je da očekuje pad cena sirove nafte nakon završetka sukoba, koji je nazvao „manjom epizodom“. On veruje da će cene nafte rasti, ali i brzo opadati, uz nadu da će se „veliki rak“ sa lica Zemlje ukloniti.
Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i druge zemlje Persijskog zaliva su često na udaru iranskih raketa i dronova u okviru trenutnog sukoba, što dodatno komplikuje situaciju u regiji.
