Dvomesečna blokada oko paketa od 90 milijardi evra za Ukrajinu okončana je danas, pošto je Mađarska povukla svoj sporni veto. Evropska unija je time dala konačno zeleno svetlo za ovaj finansijski paket, nakon što je premijer Viktor Orban odustao od protivljenja, čime je završena napeta politička epizoda u kojoj su unutrašnja pravila Unije bila dovedena gotovo do ivice pucanja. U Briselu navode da će prva isplata biti realizovana „što je pre moguće“.
Interna procedura pokrenuta je juče od strane ambasadora, a završena danas bez prigovora. Poslednja preostala uredba, za čiju je izmenu budžeta EU potrebna jednoglasnost, je odobrena. Traženi proboj postignut je dva dana nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio da je naftovod „Družba“, koji prenosi jeftinu rusku naftu u Mađarsku i Slovačku, popravljen i da može ponovo da nastavi sa radom. Prekid protoka nafte kroz „Družbu“ bio je u središtu Orbanove odluke da u februaru stavi veto na zajam od 90 milijardi evra, što je izazvalo bes drugih lidera EU, koji su to osudili kao „neprihvatljiv pokušaj ucene“.
Orban je spor sa Zelenskim oko naftovoda „Družba“ koristio kao jednu od glavnih tema u svojoj predizbornoj kampanji. Njegova stranka je na izborima doživela poraz od opozicionog lidera Petera Mađara, koji je nastupio sa obećanjem obnove vladavine prava. Ova politička promena u Mađarskoj, prva posle 16 godina, otvorila je prostor za deblokadu situacije.
Kipar, koji trenutno predsedava Savetom EU, iskoristio je trenutak i uvrstio kredit na dnevni red sastanka ambasadora, čak i pre nego što je Zelenski objavio da je „Družba“ ponovo osposobljena. „Deblokada je pravi signal u ovim okolnostima. Rusija mora da okonča rat, a podsticaji za to mogu postojati samo ako su i podrška Ukrajini i pritisak na Rusiju dovoljno snažni“, rekao je juče Zelenski, dodajući da je važno da evropski paket podrške što pre postane operativan.
Evropska komisija, koja će upravljati ovim finansijskim mehanizmom, navodi da će prva isplata Kijevu uslediti „što je pre moguće“, čim se završe svi pravni i tehnički koraci. Komisija već raspolaže finansijskom rezervom koja omogućava brzu reakciju. Za 2026. godinu, Brisel planira postepeno da isplati 45 milijardi evra, od čega 16,7 milijardi za finansijsku podršku i 28,3 milijarde za vojnu pomoć. Isplate će zavisiti od reformi koje Ukrajina sprovede, a svako nazadovanje u borbi protiv korupcije moglo bi da dovede do privremene obustave pomoći.
Vojni deo kredita imaće odredbe „proizvedeno u Evropi“, što znači da će što veći deo sredstava završiti kod evropskih proizvođača. Preostalih 45 milijardi evra planirano je za 2027. godinu i pokrivaće dve trećine potreba Ukrajine, dok se očekuje da zapadni saveznici pokriju preostalu trećinu. Zajedničko zaduživanje neće uključivati Mađarsku, Slovačku i Češku. Ostale 24 države članice plaćaće oko tri milijarde evra godišnje na ime kamata.
Ukrajina će ovaj kredit od 90 milijardi evra vraćati samo ukoliko Rusija jednog dana pristane na ratne reparacije, što Moskva do sada kategorički odbacivala. Komisija insistira da zadržava pravo da iskoristi 210 milijardi evra zamrznutih sredstava Centralne banke Rusije kako bi nadoknadila nedostatak reparacija. Ovaj sporazum predstavlja značajan korak prema jačanju podrške Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske agresije, dok se evropski lideri suočavaju sa izazovima koji dolaze iz regiona.
