Nekadašnji britanski premijer Toni Bler vršio je pritisak na zvaničnike da britanski vojnici, optuženi za prebijanje Iračanina Baha Musu na smrt dok su ga držali u pritvoru, ne budu sudski gonjeni ni pred sudovima u Britaniji ni pred Međunarodnim krivičnim sudom (ICC), preneo je danas BBC pozivajući se na novoobjavljene dokumente Nacionalnog arhiva Velike Britanije.
Blerov sekretar za spoljne poslove Entoni Filipson je pisao 2005. godine Bleru da ga obavesti da se generalni tužilac sastao sa vojnim tužiocima kako bi razgovarali o slučaju protiv vojnika za koje se tvrdi da su pretukli Musu na smrt, na šta je Bler odgovorio da to ne sme da se dozvoli. „Ne sme!“ napisao je Bler.
Filipson je preporučio Bleru da Ministarstvo odbrane i državni tužilac dostave beleške o predloženim izmenama zakona koje su u to vreme unosili i procenu kako će one biti predstavljene kako bi vlada mogla da izbegne optužbe da onemogućava trupama da deluju u ratnoj zoni. Bler je na to odgovorio da je Ministarstvo „žalosno reagovalo“.
„U stvari, moramo biti u poziciji u kojoj ICC nije uključen, a ni građanski sudovi. To je od vitalnog značaja“, napisao je Bler. Ova izjava ukazuje na njegovu zabrinutost da bi vojni postupci mogli dovesti do pravnih posledica za britanske vojnike koji su učestvovali u operacijama u Iraku.
Dve godine kasnije, kaplar Donald Pejn, koji je zlostavljao Musu i druge civile u pritvorskom centru u Basri u septembru 2003. godine, izveden je pred vojni sud i postao prvi britanski vojnik osuđen za ratni zločin. On je osuđen na godinu dana zatvorske kazne i otpušten je iz vojske, nakon što je priznao da je nehumano postupao prema iračkim civilima, što predstavlja ratni zločin prema Zakonu o ICC iz 2001. godine.
Prema optužnici, Pejn je udarao i šutirao civile dok su im na glavi bile vreće, a ruke vezane lisicama. Kako se navodi, Pejn je „dirigovao horom“ udarajući zatvorenike, a njihovi krici predstavljali su „muziku“. Ove informacije dodatno naglašavaju brutalnost ponašanja britanskih vojnika tokom sukoba u Iraku, što je izazvalo široku osudu međunarodne zajednice.
ICC je 2020. godine formalno odustao od dugotrajne istrage o tvrdnjama da su britanske trupe počinile ratne zločine u Iraku između 2003. i 2008. godine. Odluka da se prekine istraga izazvala je brojne kritike, posebno u svetlu dokaza o zlostavljanju iračkih civila. Mnogi su smatrali da je to korak unazad u borbi protiv nekažnjivosti za ratne zločine.
Blerova administracija suočila se sa brojnim optužbama za neodgovorno ponašanje tokom rata u Iraku, a novi dokumenti samo su dodatno osnažili te tvrdnje. S obzirom na to da je Bler bio ključna figura u donošenju odluke o vojnoj intervenciji, njegovo umešano delovanje u zaštitu vojnika od legalnih posledica dodatno je podiglo pitanja o odgovornosti političara u vojnim sukobima.
Kritičari su ukazali na to da je ovakvo ponašanje u suprotnosti s međunarodnim pravom i ljudskim pravima. Mnogi smatraju da je važno da se svi počinioci ratnih zločina, bez obzira na njihovu poziciju, odgovaraju za svoja dela. Izveštaji o maltretiranju iračkih civila i dalje su predmet istraživanja i rasprava, a novoobjavljeni dokumenti doprinose razumevanju složenosti situacije.
U svetlu ovih događaja, pitanje o odgovornosti i pravdi za žrtve ratnih zločina u Iraku postaje sve hitnije, a očekuje se da će nove informacije iz Nacionalnog arhiva dodatno pokrenuti diskusiju o ovoj temi u Velikoj Britaniji i širom sveta. Događaji iz prošlosti još uvek imaju dubok uticaj na političke i pravne aspekte međunarodnih odnosa, a pozivi na pravdu i odgovornost ne prestaju.
