Dok za određena ulaganja u poljoprivredu često treba vremena da postanu isplativa, jedan biznis u Srbiji doživljava nagli uspon. Naime, nana, poznata biljka koja se koristi u čajevima, osvežavajućim napicima i prirodnoj medicini, postaje sve traženija i sve više se prepoznaje kao potencijalni izvor zarade za poljoprivrednike u Srbiji.
U poslednje vreme, potražnja za suvom nanom značajno je porasla, ne samo u Srbiji, već i širom Evrope. Ono što je nekada bila samo baštenska kultura, sada se razvija u pravi biznis. Kilogram suve nane na tržištu dostiže cenu između 4 i 5 evra. S obzirom na to da hektar nane može doneti i do 1.500 kilograma suvog lista, računi su jasni: prihod od hektara nane kreće se između 6.000 i 7.000 evra.
Troškovi ulaganja za podizanje i održavanje zasada nane iznose oko 2.000 evra, što uključuje troškove za sadni materijal, radnu snagu, navodnjavanje i sušenje. To znači da poljoprivrednik može očekivati čistu zaradu od oko 5.000 evra po hektaru. Ova visoka profitabilnost čini gajenje nane privlačnom opcijom za mnoge poljoprivrednike, posebno one koji imaju mala porodična gazdinstva.
Jedna od najvećih prednosti proizvodnje nane je stalna potražnja. Farmaceutska i prehrambena industrija koristi je u velikim količinama, a potražnja za organskom nanom je posebno visoka na izvoznim tržištima, gde cene mogu biti čak 30 odsto više. Otkup suve nane je gotovo zagarantovan, jer otkupljivači često dolaze direktno na imanje, a proizvođači koji imaju sopstvene sušare ili destilerije ulja mogu ostvariti dodatnu zaradu.
Osim što nije potrebna skupa mehanizacija za gajenje nane, ovaj biznis može privući i mala domaćinstva. Sadnice se sade u proleće, a već iste godine moguće je brati list. Biljka nane može trajati tri do četiri godine, što znači da ulaganja nisu svake sezone ista. Stručnjaci savetuju da se posebna pažnja obrati na navodnjavanje i pravovremenu žetvu, jer od tih faktora zavisi kvalitet i količina suvog lista, a samim tim i konačna cena proizvoda.
S obzirom na sve navedeno, nana nije više samo biljka koja se koristi za osvežavanje u čaju, već postaje ozbiljan izvor zarade za mnoge poljoprivrednike u Srbiji. Ulaganja su relativno niska, a tržište koje neprestano raste pruža mogućnost za značajan profit. Za mnoge poljoprivrednike, nana predstavlja ključni element koji im pomaže da ostanu na selu i da od poljoprivrede naprave unosan posao.
Povećana potražnja za nanom može se pripisati i rastućoj svesti o zdravlju i prirodnim proizvodima, što čini ovu biljku još privlačnijom za potrošače. Kao rezultat toga, poljoprivrednici se sve više okreću gajenju nane kao održivom rešenju koje može doneti stabilan prihod.
Nana se koristi u raznim industrijama, od prehrambene do farmaceutske, što znači da njena primena može biti veoma široka. Čajevi, sirupi, eterična ulja, bombone i kozmetički proizvodi samo su neki od načina na koje se nana koristi. Ova svestranost dodatno povećava njenu vrednost na tržištu.
Kako se proizvodnja nane nastavlja širiti, očekuje se da će se i njena popularnost povećati. Poljoprivrednici koji se odluče za ovaj biznis ne samo da imaju priliku da ostvare dobit, već i da doprinesu razvoju lokalne ekonomije. U svetlu ovih informacija, jasno je da je gajenje nane u Srbiji postalo ne samo isplativo, već i značajno za očuvanje tradicije i unapređenje poljoprivrednog sektora.
