Bivša hrvatska ministarka za regionalni razvoj i fondove Evropske unije Gabrijela Žalac osuđena je danas na sedam meseci zatvora zbog zloupotrebe položaja i ovlašćenja. Ovu informaciju potvrdila je Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO), naglašavajući da je presuda doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivice. Gabrijela Žalac je priznala krivicu za sve optužbe, a tokom istrage je u celosti vratila iznos štete koji iznosi više od 9.700 evra.
Ova presuda predstavlja značajan korak u borbi protiv korupcije u Hrvatskoj, a slučaj Žalac je postao simbol sa kojim se suočavaju mnoge političke ličnosti u zemlji. Optužnica EPPO-a je potvrđena, a optužno veće je prihvatilo sporazum stranaka. Okrivljena je proglašena krivom, a kazna zatvora od sedam meseci izrečena joj je na osnovu sporazuma.
Sani Ljubičić iz EPPO-a je izjavila da je nezakonito stečena imovinska korist vraćena tokom istrage, što dodatno ukazuje na ozbiljnost dela koje je počinjeno. „Presuda će postati pravosnažna po isteku žalbenih rokova“, dodala je Ljubičić, čime je naglasila da postoje pravne mogućnosti za žalbu, ali da je trenutna situacija jasna i da je proces suđenja završen.
Gabrijela Žalac je bila na čelu Ministarstva za regionalni razvoj i fondove Evropske unije od 2016. godine do 2020. godine, i tokom svog mandata kritikovana je zbog načina na koji je upravljala fondovima EU. Njena presuda dolazi u trenutku kada se u Hrvatskoj vodi intenzivna borba protiv korupcije, a mnogi očekuju da će ovaj slučaj poslužiti kao upozorenje drugim političarima.
Ova situacija je izazvala različite reakcije u javnosti. Dok neki smatraju da je presuda zaslužena i da predstavlja korak napred u borbi protiv korupcije, drugi su skeptični i smatraju da je kazna premala s obzirom na ozbiljnost krivičnog dela. Mnogi građani očekuju da će država učiniti više kako bi se osigurala odgovornost političkih lidera i zaštitila javna sredstva.
Takođe, presuda Gabrijele Žalac postavlja pitanje o budućnosti drugih političara koji su pod istragom. Hrvatska se suočava s izazovima u pogledu transparentnosti i odgovornosti u upravljanju javnim resursima, a slučajevi poput ovog mogu pomoći u uspostavljanju većeg poverenja građana u institucije.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je Evropska unija naglasila svoju posvećenost borbi protiv korupcije u članicama, a ovakvi slučajevi mogu uticati na reputaciju Hrvatske na međunarodnoj sceni. Očekuje se da će se ova presuda pratiti sa posebnim interesovanjem, s obzirom na to da može imati dalekosežne posledice po političku situaciju u zemlji.
Iako je Gabrijela Žalac priznala krivicu i vratila nezakonito stečenu imovinsku korist, mnogi se pitaju da li će ova presuda zaista promeniti način na koji se upravlja javnim resursima u Hrvatskoj. Građani traže veće odgovornosti od svojih lidera, a ovakvi slučajevi mogu biti ključni u oblikovanju budućnosti političke kulture u zemlji.
Na kraju, presuda Gabrijeli Žalac može biti signal da su institucije spremne da preuzmu odgovornost i da se bore protiv korupcije, ali i podsećanje da je potrebno stalno raditi na jačanju pravne države i jačanju poverenja građana u institucije.
