Srpska pravoslavna crkva 30. januara obeležava Svetog Antonija Velikog, jednog od najznačajnijih svetaca u hrišćanskoj tradiciji. Rođen oko 250. godine u selu Komi blizu Herakleje, Antonije je postao poznat po svom predanom životu podvižnika. Nakon smrti svojih bogatih roditelja, podelio je nasledstvo sa svojom maloletnom sestrom i, nakon što ju je zbrinuo kod rodbine, odlučio se na put posvećenosti Bogu. U dvadesetoj godini života, napustio je svet i posvetio se monaškom životu.
Prvi koraci njegovog podvižničkog života započeli su u blizini svog doma, ali je ubrzo shvatio da mu je potrebna veća udaljenost od ljudskih briga i stresa. U potrazi za mirom, povukao se u pustinju na obale Crvenog mora, gde je proveo dvadeset godina u izolaciji, ne družeći se s nikim osim s Bogom. Tokom tog perioda, Antonije je prolazio kroz različita iskušenja, boreći se sa demonima i iskušenjima koja su mu se nametala, ali je ostajao trpeljiv i posvećen molitvi i introspekciji.
Njegov život i dela nisu ostala neprimećena. „Slava njegova pronese se po celome svetu, i oko njega se sabere mnoštvo učenika, koje je on upućivao primerom i rečima na put spasenja,“ piše u njegovim žitijama. Tokom svojih osamdeset pet godina podvižničkog života, Antonije je samo dva puta napustio svoju pustinju kako bi otišao u Aleksandriju. Prvi put je to učinio tražeći mučeništvo tokom progonstva hrišćana, a drugi put je bio pozvan od svetog Atanasija da opovrgne klevete arijevaca koji su tvrdili da je i on pristalica Arijeve hereze.
Sveti Antonije Veliki umro je u sto petoj godini života, ostavljajući iza sebe veliki broj učenika i sledbenika. Njegov uticaj je bio toliko značajan da je bio savetnik i učitelj najuglednijih ljudi svog vremena, uključujući svetog Atanasija Velikog, uprkos tome što nije imao formalno obrazovanje. Kada su ga ispitivali neki grčki filozofi o knjižnoj mudrosti, Antonije ih je postavio pred pitanje koje je izazvalo njihovu sramotu: „Šta je starije: razum ili knjiga? i šta (od ovog dvoga) bi uzrok drugome?“ Ova pitanja su pokazala da su filozofi bili više fokusirani na knjige nego na pravu mudrost, dok je Antonije posedovao duboko razumevanje.
Njegov život i dela su ostavili dubok trag u pravoslavnom monaštvu, a njegov tropar, koji se peva u čast svetog Antonija, ističe njegovu posvećenost Bogu i njegovu duhovnu snagu. „Prirodom si podražavo revnitelja Iliju, sledovao si stazama Jovana Krstitelja, oče Antonije, pustinjski si bio žitelj i vaseljenu si utvrdio tvojim molitvama: Zato moli Hrista Boga da spase duše naše,“ stoji u troparu.
U vreme kada su hrišćani bili progonjeni, Antonije je bio svetionik nade i učenja. Njegovo strpljenje i hrabrost u suočavanju sa progonstvom i iskušenjima su inspirisali mnoge da slede njegov put. Njegov život je svedočanstvo o duhovnoj dubini i snazi koja može proizaći iz posvećenosti Bogu i pravim vrednostima.
Svake godine, na dan Svetog Antonija Velikog, vernici se okupljaju kako bi odali počast ovom velikom svecu, slaveći njegovu posvećenost i trud koji je uložio u duhovni život. Njegova mudrost i učenja nastavljaju da inspirišu generacije, a njegov primer ostaje vodič onima koji traže mir i duhovno ispunjenje u svetu punom izazova. Sveti Antonije Veliki ostaje simbol hrabrosti i vere, čiji će uticaj trajati kroz vekove.
