Andrej Nosov, reditelj predstave „Njih više nema“, izrazio je zadovoljstvo što je njegova predstava nagrađena prestižnom nagradom „Ljubomir Muci Draškić“ koju dodeljuje Atelje 212. „Ovo je predstava na kojoj sam najduže radio i veoma mi je stalo do nje. Važna je podrška pozorišne javnosti ovoj temi koja nije često na tapetu“, rekao je Nosov u razgovoru za Tanjug.
Nosov je istakao da je priznanje od strane kolega iz pozorišne zajednice „laskava situacija“, ocenjujući da je nagrada važan trenutak i za njega lično i za Hartefakt kuću. On je naglasio da se ovo pozorište bavi intimnim temama, a da je u tom prostoru „politika intimna stvar“. Kako je rekao, mišljenje o svetu oko nas i o sebi takođe je intimno, što stvara prirodan prostor za ovakvo pozorište.
Hartefakt kuća koja se nalazi u jednom beogradskom stanu omogućava bliskiju interakciju između izvođača i publike. Nosov je istakao da je ovaj prostor odličan za greške, jer nije velika scena, što omogućava umetnicima da uče kroz iskustvo. „U tom prostoru je važna politika slušanja, ne morate da vičete. Publika je sve vreme vidljiva jedni drugima“, rekao je.
Iako je nagrada „Muci Draškić“ značajno priznanje, Nosov se ne zaboravlja na izazove sa kojima se suočava pozorišna zajednica. On je ukazao na to da postoji mnogo stvaraoca koji nemaju mogućnost da naprave predstavu koja bi mogla biti kandidat za ovakvu nagradu. „Ne smemo zaboraviti da uvek postoje ljudi koji se možda ne slažu sa nama, ali to ne znači da ih treba dehumanizovati“, dodao je reditelj.
Nosov je naglasio da je važno da i dalje živimo zajedno, bez obzira na političku realnost. „Pozorište je prostor slobode gde preispitujemo svoju stvarnost“, rekao je, dodajući da se nada da Hartefakt doprinosi tome, jer bi bilo sumorno živeti u društvu gde svi misle isto.
Nakon dobijanja nagrade, Nosov je istraživao intervjue poznatog reditelja Draškića, iz kojih je naučio o važnosti kritike i samokritike. „Kritikuje komercijalizaciju u pozorištu, ali i sebe. Kaže: ‘Želim da mirno spavam. Ne moram svuda da režiram, mogu da radim gde mi pripada’“, rekao je Nosov.
On smatra da je zadatak njegove generacije da se nikada ne ponovi rat, naglašavajući koliko je važno suočiti se s prošlošću. „Ako ne budemo sposobni da se suočimo sa tim, postavlja se pitanje smisla našeg pozorišta“, ocenio je.
Nosov je takođe govorio o temi predstave „Njih više nema“, koja se bavi zločinima iz prošlosti i ljudskim sudbinama. „Imamo obavezu da ljudi pamte ljude, da shvatimo da iza brojeva stoje ljudske sudbine“, naglasio je. Predstava se fokusira na majku iz Srebrenice koja je izgubila decu i koja se bori da sačuva sećanje na njih.
„Pozorište može da vrati nadu jer otvara prostor za ljubav prema životu“, rekao je Nosov, dodajući da je politika način da se otvori veći prostor za ljubav. On je podsetio da je i nada važna, naročito u teškim vremenima.
Nosov je najavio da će Hartefakt kuća u decembru izvesti predstavu „Njih više nema“ u Njujorku, u saradnji sa fondacijom Maj (My) Balkan. On je istakao važnost očuvanja jezika i kulture, navodeći da je važno slati poruke koje su relevantne i koje mogu da budu razumljive i cenjene u inostranstvu.
Na kraju, Nosov je istakao da je ulaganje u ljude u kulturi ključno za budućnost umetnosti. „Bez podrške umetnicima ne možemo očekivati da za pet, deset godina bude ko da puni pozorišne sale“, zaključio je.
Nosovova poruka da je važno da se otvorimo prema različitim mišljenjima i da prihvatimo različitosti ostaje kao ključna tema u njegovom radu i životu, pozivajući sve da se bore za prostor za umetnost i kulturu koja obogaćuje društvo.
