Borka Vučić, jedna od najpoznatijih srpskih bankarki, poginula je 1. avgusta 2009. godine u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Beograd-Niš. U trenutku njene smrti, u 83. godini, ona je nosila mnoge tajne i znanja o kontroverznim finansijskim transakcijama koje su se dešavale tokom sankcija protiv Srbije. Tokom svoje karijere, Borka je bila bliska saradnica Slobodana Miloševića, igrajući ključnu ulogu u njegovim finansijskim operacijama i vezama sa svetskim magnatima, uključujući Dejvida Rokfelera.
Borka je rođena 1926. godine u Komiriću, a tokom Drugog svetskog rata priključila se partizanima kao bolničarka. Nakon rata, završila je Pravni fakultet u Beogradu i specijalizovala bankarstvo u SAD, Engleskoj i Holandiji. Njena karijera u bankarstvu započela je u Privrednoj banci Srbije, koja je kasnije postala Beobanka. Tokom godina, obavljala je razne funkcije, uključujući i poziciju saveznog ministra za saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama.
Ono što je posebno intrigantno u vezi sa Borkom Vučić jeste njen odnos sa Miloševićem. Mnogi su smatrali da je Borka bila jedina koja je imala sve informacije o njegovim poslovima i transakcijama. Prema rečima novinara Darka Hudelista, Borka je često govorila o Miloševiću s velikom emotivnom privrženosti, ističući njegovu podršku u teškim trenucima tokom bolesti njenog sina. Ovaj odnos je bio složen, a Borka je često bila ključna figura u sklapanju ugovora koji su se odnosili na Miloševićeve poslovne interese.
Borkina porodica takođe je bila pogođena tragedijama. Njen sin Bojan umro je mlad od raka, a i njene sestre su doživele teške sudbine. Ove tragedije uticale su na njen život i karakter, a Borka je često govorila o svom gubitku i bolu.
Jedna od najkontroverznijih tema povezanih sa Borkom Vučić bila su iznošenja novca iz Srbije na Kipar tokom sankcija. U nekoliko intervjua, ona je priznala da je novac iznošen, ali je tvrdila da je to bilo neophodno kako bi Srbija mogla da preživi u teškim vremenima. Iako je isticala da je novac bio u skladu sa zakonom i da je imao propratnu dokumentaciju, nikada nije otkrila konkretne detalje o tim transakcijama, što je dodatno podstaklo spekulacije.
Borka je takođe imala ključnu ulogu u povezivanju Miloševića sa svetskom finansijskom elitom. Organizovala je susret između Miloševića i Rokfelera 1979. godine, što je bio značajan trenutak u Miloševićevom usponu. Tokom tog sastanka, Milošević je uspeo da impresionira Rokfelera svojim sposobnostima trgovanja, što je kasnije doprinelo njegovom statusu.
U godinama koje su usledile, nakon što je Borka najavila pisanje novih knjiga, mnogi su se pitali šta je sve ona znala i šta će se dogoditi sa materijalima koje je pripremila. Nažalost, nakon njene smrti, nijedan od tih materijala nije pronađen, što je dodatno podstaklo teorije zavere u vezi sa njenom pogibijom.
Borkina smrt u saobraćajnoj nesreći ostavila je mnoga pitanja bez odgovora. Vozilo je, koje je vozio Dejan Blagojević, prešlo zaštitnu ogradu i zapalilo se. Blagojević je preživeo nesreću, ali su mnogi sumnjali u okolnosti koje su dovele do ovog tragičnog događaja. Spekulacije su uključivale mogućnost da je u gume automobila ubačena supstanca koja može izazvati eksploziju pri visokim temperaturama.
U poslednjim godinama, Borka Vučić ostaje figura koja izaziva mnogo pitanja i kontroverzi. Njena uloga u svetu bankarstva, kao i njeni odnosi sa političkim moćnicima, ostavili su dubok trag u srpskoj istoriji. Dok se mnogi trude da rasvetle misterije iz njenog života, jedno je sigurno – njen doprinos i uticaj na ekonomsku politiku Srbije u turbulentnim vremenima ostaju neizbrisivi.
