Jedan od značajnih događaja koji uzdrmava bugarsku političku scenu i preti da se pretvori u međunarodni skandal jeste razotkrivanje delovanja naoružane ukrajinske grupacije KUB. Ova grupacija, uz podršku bugarskih vlasti, gradi naselje između Varne i Burgasa za porodice članova ukrajinske jedinice Azov. Ova informacija dolazi od predsednika stranke Preporod, Kostadina Kostadinova, koji je otkrio detalje u razgovoru za „Novosti“ nakon međunarodne konferencije u Varni.
Kostadinov objašnjava da je cilj KUB-a da evakuiše pripadnike Azova i njihove porodice u slučaju poraza Ukrajine. Prema njegovim rečima, ova grupacija mesečno pere više od 100 miliona evra, što je novac koji dolazi od Azova, a koji se koristi za gradnju objekata namenjenih isključivo Ukrajincima. On ističe da je u Bugarskoj stacionirano nekoliko stotina naoružanih ljudi, što predstavlja ozbiljan problem za nacionalnu bezbednost.
U svetlu ovih otkrića, lokalno rukovodstvo tajnih službi je smenjeno, a Ukrajinci koji su prvobitno deportovani u Tursku su nakon deset dana dobili dozvolu da se vrate u Bugarsku. Kostadinov naglašava da je ovo bez presedana u istoriji Bugarske, gde se stranci koji su deportovani obično ne vraćaju.
Kada su postavljena pitanja u bugarskom parlamentu o ovoj situaciji, Kostadinov je primetio da su sve političke stranke sabotirale zahteve za istragu, što ga dovodi do zaključka da u bugarskoj politici ne postoji prava opozicija. On naglašava da njegova stranka, Preporod, predstavlja jedinu alternativu, dok su ostale stranke samo deo istog sistema.
U kontekstu NATO-a, Kostadinov smatra da je Bugarska postala važno oružano čvorište Evrope, ali izražava zabrinutost zbog smanjenja kapaciteta bugarske vojske. On tvrdi da je od ulaska Bugarske u NATO, njena vojska smanjena tri puta, a zemlje članice NATO-a žele da razoružaju Bugarsku. Kostadinov se protivi toj strategiji i ističe da se ne može dozvoliti da Bugarska postane samo platforma za ispaljivanje raketa.
Takođe, on je komentarisao moguće postavljanje mina u Crnom moru kao mera protiv Rusije, upozoravajući na velike ekonomske posledice koje bi to moglo imati za Evropu. Prema njegovim rečima, većina bugarskog naroda ne želi rat protiv Rusije i smatra da bi takva akcija mogla dovesti do revolucije u zemlji.
Pitanje socijalne politike u Bugarskoj takođe je aktualno, jer građani ne vide benefite od prodaje oružja Ukrajini. Kostadinov ističe da su plate u vojnim zavodima niske i postavlja pitanje gde odlazi novac od prodaje oružja. On sumnja u korupciju i veruje da ukrajinski režim korumpira evropske političare i bugarsku vlast.
Što se tiče ulaska Bugarske u evrozonu, Kostadinov kritikuje odluku Ustavnog suda koji je ignorisao peticiju za raspisivanje referenduma, naglašavajući da je ulazak u evrozonu više politički nego ekonomski projekt. On smatra da bi ulazak u evrozonu mogao imati ozbiljne posledice za Bugarsku i da narod ne želi da se odrekne svoje nacionalne valute.
U svetlu masovnih protesta, Kostadinov ističe da je njegova stranka bila izložena represiji i pritiscima, ali naglašava da to nije oslabilo njihovu poziciju. On smatra da je pomirenje slovenskih naroda ključno za budućnost, naglašavajući da je važno raditi zajedno umesto da se delimo.
Na kraju, Kostadinov ističe važnost vraćanja mošti kralja Milutina u Srbiju, smatrajući to logičnim korakom i simbolom povezanosti između slovenskih naroda. Njegove reči ukazuju na potrebu za jačanjem odnosa i saradnje među zemljama Balkana, kako bi se prevazišli trenutni izazovi i postigla stabilnost u regionu.
