Glavni evropski rabin, Pinčas Goldšmit, izrazio je zabrinutost povodom antisemitizma u Bosni i Hercegovini, nazivajući ovu zemlju žarištem „vladinog“ antisemitizma. On je naglasio da BiH „definitivno nije spremna“ za uključivanje u Evropsku uniju. Ove komentare Goldšmit je izneo putem platforme „X“, a povod za njih bio je komentar Roberte Metsole, poslanice u Evropskom parlamentu, koja je izjavila da je proširenje EU politička nužnost.
Ovo nije prvi put da Goldšmit iznosi ovakve stavove. Tokom godine, on je govorio o problemima s kojima se suočava jevrejska zajednica u BiH, posebno nakon što je otkazana konferencija evropskih rabina koja je trebalo da se održi u Sarajevu. Na toj konferenciji, planirano je da se okupe glavni rabini iz raznih evropskih zemalja kako bi razgovarali o ključnim pitanjima koja se tiču života Jevreja u Evropi, kao i o temama verskih sloboda i slobode uverenja.
Otkazivanje konferencije izazvalo je široku pažnju i osude, kako u regionu, tako i u evropskim medijima. Goldšmit je tada izjavio da je otkazivanje konferencije „gubitak za Sarajevo“ i da bi BiH, nakon ovakvog sramotnog incidenta koji se tiče jedne evropske verske zajednice, trebala biti diskvalifikovana iz procesa pristupanja EU. Ove reči dodatno su pojačale zabrinutost o stanju ljudskih prava i sloboda verovanja u zemlji.
Izjave glavnog rabina dolaze u trenutku kada se Bosna i Hercegovina suočava s različitim izazovima vezanim za put ka članstvu u EU. Pitanje proširenja Unije postalo je sve važnije, a politički akteri unutar BiH često se suočavaju s kritikama zbog nedostatka napretka u reformama koje su neophodne za pridruživanje. Goldšmitovi komentari dodatno komplikuju situaciju, jer naglašavaju koliko je važno za zemlju da se suoči s problemima antisemitizma i drugih oblika diskriminacije.
Antisemitizam u BiH nije nov fenomen. Jevrejska zajednica u ovoj zemlji, iako mala, ima bogatu istoriju, ali se suočava s izazovima koji uključuju i predrasude, kao i otvorene forme diskriminacije. Goldšmitov istup ukazuje na to da je neophodno raditi na unapređenju međureligijskog dijaloga i poštovanju svih verskih zajednica, kako bi se stvorilo inkluzivnije društvo.
Zahtevi za unapređenjem ljudskih prava i sloboda u BiH postaju sve glasniji, a međunarodna zajednica prati razvoj situacije. Goldšmitova izjava može poslužiti kao alarm za vlasti u BiH da preduzmu konkretne korake ka borbi protiv antisemitizma i drugih oblika netolerancije. U tom smislu, važno je da se ne samo prepoznaju problemi, već i da se aktivno rade na njihovom rešavanju.
U svetlu ovih događaja, posebno je važno da se osnaže mehanizmi za zaštitu manjinskih zajednica, uključujući Jevreje, i da se stvore uslovi za njihov siguran i dostojanstven život. Goldšmitova kritika može se shvatiti kao poziv na akciju za sve aktere u BiH, uključujući vladu, nevladine organizacije i građane, da se bore protiv diskriminacije i promovišu toleranciju i razumevanje.
Izjave poput Goldšmitovih mogu poslužiti kao podsticaj za pokretanje dijaloga o važnosti ljudskih prava i sloboda, a posebno o zaštiti manjinskih zajednica. Ova pitanja su ključna ne samo za napredak BiH ka EU, već i za izgradnju stabilnog i pravednog društva koje će poštovati sve svoje građane bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost.
Na kraju, Goldšmitovi komentari ukazuju na to da BiH mora raditi na jačanju svojih demokratskih institucija i zakonodavstva kako bi osigurala da svi njeni građani, uključujući Jevreje, imaju jednake šanse i prava. Samo tako može se nadati da će se približiti evropskim standardima i postati deo evropske zajednice.
