Milorad Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), izneo je snažnu kritiku na račun trenutne situacije u Bosni i Hercegovini (BiH), nazivajući je „propalom državom“. Njegove izjave usledile su nakon što je američki političar Maks Primorac, član „Heritage Foundation“, na saslušanju o zapadnom Balkanu, izneo sličan stav. Dodik je rekao da je Primorac „bio potpuno u pravu“ kada je ukazao na brojne probleme u BiH, uključujući blokade zakona od strane stranih birokrata, smene izabranih lidera, kao i truljenje međunacionalnih odnosa.
Dodik je na društvenoj mreži X naveo da političko Sarajevo godinama pokušava da stvori unitarnu BiH gde bi Bošnjaci imali dominantnu ulogu. „Taj projekat je osuđen na propast. Republika Srpska se odupire ovom pokušaju i štiti Dejtonski sporazum, kao i ravnotežu između naroda i entiteta“, istakao je Dodik, naglašavajući da je Dejton jedini okvir za opstanak BiH.
On je dodatno ukazao na to da sve što se dešava van Dejtonskog okvira smatra protivustavnim i neodrživim. „Sve što je izvan njega biće odbijeno bez oklevanja“, rekao je Dodik. Takođe, kritikovao je jučerašnji pokušaj političkog Sarajeva da usvoji određene dokumente mimo procedura, ističući da to samo dodatno kompromituje BiH kao funkcionalnu državu.
Dodik je, prema sopstvenim rečima, uveren da je BiH postala „karikatura od zemlje“ u kojoj se nastoji poniziti druge narode i nametnuti volja jedne etničke grupe. Ove izjave dolaze u trenutku kada je sednica Saveta ministara BiH otkazana jer ministri iz SNSD-a nisu podržali predloženi dnevni red.
Na dnevnom redu je bila odluka o uspostavljanju Kancelarije glavnog pregovarača BiH sa Evropskom unijom, kao i razmatranje zakona važnih za evropski put BiH. Nacrt zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu i izmene Zakona o sudu BiH, koji je pripremilo Ministarstvo pravde, takođe su bili deo dnevnog reda. No, bez saglasnosti ministara iz SNSD-a, sednica nije mogla da se održi.
Dodikove tvrdnje o „propaloj zemlji“ i „propaloj ideji“ došle su u svetlu sve većih tenzija između različitih etničkih grupa u BiH, kao i rastućih nesuglasica unutar vlade. Njegove reči su zapravo odraz dubokih podela koje i dalje postoje u društvu, a koje se često manifestuju kroz političke odluke i zakone.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se situacija u BiH često doživljava kao kompleksna i teška, s obzirom na različite interese i ciljeve etničkih zajednica. Dok Dodik insistira na očuvanju Dejtonskog sporazuma, mnogi drugi politički lideri i analitičari ukazuju na potrebu za reformama i prilagođavanjima koja bi omogućila funkcionalniju i stabilniju državu.
Na kraju, situacija u BiH ostaje neizvesna, a politička scena se čini sve napetijom. Dodikove izjave mogu se posmatrati kao deo šireg narativa koji nastoji da osigura poziciju Republike Srpske unutar složenog političkog okvira BiH, dok se istovremeno suočava sa izazovima koji dolaze iz Sarajeva i međunarodne zajednice. U ovom trenutku, budućnost BiH zavisi od sposobnosti njenih lidera da pronađu zajednički jezik i uspostave dijalog koji će voditi ka stabilnosti i napretku.
