Ministarka energetike i rudarstva, Dubravka Đedović Handanović, izjavila je da će izgradnja nove gasne elektrane u saradnji sa Azerbejdžanom doneti stabilan izvor energije za Srbiju. Ova elektrana će moći da zameni termoelektrane, jer ne zavisi od vremenskih uslova, što je ključno za osiguranje kontinuirane proizvodnje električne energije. Prema njenim rečima, nova gasna elektrana bi mogla da učestvuje u ukupnom proizvodnom sistemu Srbije sa oko šest procenata, što je ekvivalent godišnjoj proizvodnji nove termoelektrane u Kostolcu B3.
Đedović Handanović je naglasila da su takvi izvori energije neophodni zbog povećane integracije obnovljivih izvora energije u energetski sistem i rastućih potreba uzrokovanih razvojem novih tehnologija, kao što su veštačka inteligencija i data centri. Nova gasna elektrana će, kako se očekuje, obezbediti stabilan izvor energije koji će zadovoljiti rastuće potrebe potrošnje.
Tokom posete azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva Srbiji, razgovarano je i o povećanju isporuka gasa. Srbija je već diverzifikovala svoje snabdevanje gasom kroz gasnu interkonekciju sa Bugarskom, a do sada je isporučeno oko 370 miliona metara kubnih gasa iz Azerbejdžana. Prema potpisanom memorandumu o saradnji, predviđa se da će od 2027. godine Srbija moći da se snabdeva do milijardu metara kubnih gasa godišnje. Izgradnjom gasne elektrane, očekuje se povećanje isporuka gasa za dodatnih 500 do 600 miliona metara kubnih.
Azerbejdžan planira stabilne isporuke gasa Srbiji, što je jedan od razloga za ulazak u projekat izgradnje gasne elektrane. Ministarka je istakla da Elektroprivreda Srbije trenutno poseduje tri gasne elektrane koje nisu dovoljno efikasne, i da će izgradnjom nove gasne elektrane u Nišu udeo gasnih elektrana u ukupnoj proizvodnji više nego duplirati.
U okviru EPS-a, termoelektrane u Zrenjaninu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici doprinose sa samo 1,3 procenata struje. Uključujući druge proizvođače, kao što je TE-TO Pančevo u ruskom vlasništvu, ukupni udeo gasnih elektrana iznosi oko 5 procenata. Izgradnja nove gasne elektrane u Nišu bi značajno unapredila ovaj udeo.
Đedović Handanović je naglasila da trenutne termoelektrane-toplane nisu dovoljno efikasne i da se koriste samo kada je to neophodno, s obzirom na visoke proizvodne troškove. Nova gasna elektrana u Nišu bi trebalo da bude visoko efikasna i ekonomski isplativa, čime bi se poboljšala sigurnost snabdevanja električnom energijom za građane Srbije.
Govoreći o termoelektranama na ugalj, ministarka je naglasila potrebu otvaranja novih rudarskih kopova, jer su trenutna ležišta iscrpljena. Planira se završetak izgradnje novih rudarskih sistema, što će uključivati potrebnu opremu za eksploataciju uglja. Očekuje se da će proizvodnja uglja rasti, posebno od druge polovine 2026. godine, a puni kapacitet novih sistema bi trebao da bude dostignut do 2027. godine.
Đedović Handanović je takođe istakla da je već zabeležen porast proizvodnje uglja u 2025. godini, u odnosu na 2024. godinu, od oko 7 procenata, čemu je doprineo kop Drmno iz Kostolca. Ove aktivnosti ukazuju na sveobuhvatan pristup Srbije ka diversifikaciji izvora energije i jačanju energetske nezavisnosti.
U zaključku, projekat izgradnje nove gasne elektrane u saradnji sa Azerbejdžanom predstavlja značajan korak ka obezbeđenju stabilnih i efikasnih izvora energije u Srbiji. Očekuje se da će ovaj projekat doneti značajne koristi, ne samo u smislu povećane proizvodnje električne energije, već i u jačanju energetske sigurnosti zemlje.
