ZAGREB – Nedovoljna proizvodnja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Hrvatskoj, rast uvoza i zabrinutost zbog nove Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) obeležili su poljoprivrednu 2025. godinu, upozoravaju analitičari.
Predsednik Hrvatske poljoprivredne komore (HPK) Mladen Jakopović ocenjuje godinu kao još jednu izrazito izazovnu, obeleženu klimatskim promenama, nestabilnim globalnim tržištima i padom konkurentnosti domaće poljoprivrede. Posebno ističe novi prodor afričke svinjske kuge u Slavoniji, koja je zahvatila i velike farme, dodatno smanjujući stočni fond, kao i pojavu bedrenice tokom leta, što je pokazalo potrebu snažnije koordinacije struke i proizvođača.
Iako je proizvodnja, posebno ratarska, bila relativno stabilna, tržišne cene i rast uvoza doveli su do smanjenja prihoda proizvođača, povećane nesigurnosti i odustajanja od proizvodnje. Prema rečima Jakopovića, mnogi poljoprivrednici su se našli u situaciji u kojoj ne mogu da pokriju troškove proizvodnje, što dovodi do smanjenja broja aktivnih proizvođača. „Naša poljoprivreda se suočava sa ozbiljnim izazovima i potrebna je hitna akcija da se spreči dalji pad“, naglašava Jakopović.
Pored toga, analitičari ukazuju na to da povećan uvoz, posebno prehrambenih proizvoda, dodatno ugrožava domaću proizvodnju. Uvozni proizvodi često su jeftiniji, što otežava domaćim proizvođačima da budu konkurentni na tržištu. U protekloj godini, Hrvatska je beležila značajan rast uvoza, što je dodatno otežalo situaciju za poljoprivrednike. Napominju da je važno da se fokus usmeri na jačanje domaće proizvodnje i smanjenje zavisnosti od uvoza.
U svetlu ovih izazova, nova Zajednička poljoprivredna politika EU predstavlja dodatnu neizvesnost. Mnogi poljoprivrednici se pribojavaju da će nova pravila smanjiti subvencije i podršku koju su dobijali, što bi moglo dodatno pogoršati situaciju. „Nadamo se da će se u budućnosti usvojiti mere koje će podržati domaće proizvođače i olakšati im prilagodbu na nove okolnosti“, kazao je Jakopović.
Osim toga, klimatske promene su dodatno otežale poljoprivrednu proizvodnju. Suše, poplave i druge ekstremne vremenske pojave postale su češće, što utiče na prinose i kvalitet proizvoda. Poljoprivrednici su primorani da se prilagode novim uslovima, što često zahteva dodatna ulaganja u tehnologiju i infrastrukturu.
Uprkos ovim izazovima, neki proizvođači pronalaze načine da se prilagode i uspevaju. Na primer, sve više njih se okrenulo organskoj proizvodnji i direktnoj prodaji potrošačima, što im omogućava da ostvare bolje cene i smanje zavisnost od velikih trgovinskih lanaca. Ovaj trend može biti ključan za opstanak mnogih malih farmi i proizvođača u Hrvatskoj.
Kako bi se suočili sa svim ovim izazovima, stručnjaci savetuju da se usmere napori na jačanje saradnje između proizvođača, institucija i potrošača. Uloga lokalnih zajednica i udruženja poljoprivrednika može biti od suštinskog značaja u promovisanju domaće proizvodnje i zaštiti interesa poljoprivrednika.
U zaključku, iako su pred hrvatskom poljoprivredom mnogi izazovi, postoji i potencijal za inovacije i prilagodbe koje bi mogle pomoći u prevazilaženju trenutnih problema. Ključ uspeha leži u zajedničkom delovanju svih aktera u sektoru, kako bi se osiguralo da hrvatska poljoprivreda ostane konkurentna i održiva u budućnosti.
