Dok se crveni plodovi već pomaljaju u voćnjacima širom zapadne Srbije, malinari se suočavaju sa panikom, dok nadničari trljaju ruke. Sezona branja malina počinje za tri nedelje, a potražnja za beračima nikada nije bila veća. U mestima kao što su Arilje, Ivanjica, Guča, Kosjerić, Ljubovija, Bajina Bašta, kao i u selima oko Čačka i Užica, oglasne strane su pune, ali telefoni retko zvone.
Jedan malinari iz okolice Kosjerića ističe: „Nude se stan, hrana, idealni uslovi, ali niko ne zove. I staro i mlado ide preko granice, a mi ostajemo sami sa rodom koji propada.“ Ova situacija ukazuje na ozbiljan problem nedostatka radne snage, koji se očekuje da će postati još izraženiji tokom predstojeće sezone branja.
Ipak, oni koji se odluče da rade neće se pokajati. Dnevnica za branje malina kreće se od 4.000 do 6.000 dinara, u zavisnosti od količine ubranog voća i uslova. Najbrži i najiskusniji berači mogu zaraditi i do 6.000 dinara dnevno, što za deset dana rada može značiti čak 60.000 dinara, uz obezbeđen stan i hranu. „Rad je fizički, po suncu, desetak sati, ali ko zna da radi – može dobro da zaradi. Pogotovo kad se saberu dnevnice za mesec dana,“ dodaje vlasnik plantaže iz Arilja.
Malinari su upozorili da će zbog nedostatka radne snage ove godine svako iz porodice morati da se uključi, jer rod neće čekati. Prošlogodišnje dnevnice su bile do 4.500 dinara, a već sada se vidi da će ove godine nadmašiti taj nivo. Ipak, sve zavisi od cene maline, koja još uvek nije poznata, ali se očekuje da bude niža nego lani zbog slabijeg roda i tržišnih pritisaka.
Osim problema sa manjkom radne snage, rad na crno ostaje veliki problem. Mnogi radnici i dalje pristaju da rade bez ikakvog ugovora i osiguranja, iako im je u zamenu ponuđen smeštaj i tri obroka dnevno. Ova praksa dodatno otežava situaciju, kako za berače, tako i za malinare koji žele da rade u skladu sa zakonodavstvom.
U međuvremenu, lokalne vlasti pokušavaju da reše problem nedostatka radne snage, ali se suočavaju sa izazovima. Mnogi mladi ljudi odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životnim uslovima, a oni koji ostaju često biraju lakše poslove ili se bave drugim sektorima koji nude stabilnije prihode.
Kao rezultat toga, malinari su primorani da se oslanjaju na porodice i prijatelje kako bi obezbedili potrebne radnike za berbu. „Očekujemo da će se situacija promeniti, ali trenutno izgleda da ćemo morati da se oslonimo jedni na druge,“ kaže jedan od malinara iz Arilja.
Ova situacija postavlja pitanje budućnosti malinarstva u Srbiji. Da li će se naći rešenja za privlačenje radne snage i kako će se organizovati berba u narednim godinama? Ove godine, čini se da će odgovornost pasti na ramena porodica i lokalnih zajednica, dok se nadaju da će se situacija promeniti i omogućiti im da sačuvaju svoje prinose.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, predstojeća sezona branja malina u zapadnoj Srbiji biće izazovna, ali i punopravna prilika za sve one koji su spremni da se posvete radu. Malinari i berači će morati da se prilagode novim okolnostima, dok se nadaju da će pronaći rešenja za izazove koji ih očekuju.
