Berba kornišona počela je pre mesec dana u Srbiji, a očekivanja su bila da će trajati do kraja septembra ili čak do polovine oktobra, kao što je to bio slučaj u prethodnim godinama. Na početku sezone, povrtari su se nadali da će prinosi biti slični prošlogodišnjim, koji su iznosili oko 100 tona po hektaru. Međutim, visoke temperature i napadi štetočina izazvali su zabrinutost među proizvođačima, koji strahuju da će sezona završiti ranije nego što je planirano.
Na poljima Gospođinaca u opštini Žabalj, kornišoni su posejani na otprilike 100 hektara, a slične površine su zasađene i u okolnim selima. Proizvodnja se odvija u saradnji sa nemačkom fabrikom za konzerviranje povrća, koja otkupljuje veće plodove za preradu, dok se prvi razred izvozi za Nemačku.
Vladimir Kološnjaji, povrtar iz ovog regiona, izjavio je da je berbu kornišona počeo pre desetak dana, naglašavajući da su oni koji su ranije posadili i zaštitili useve agrilom imali plodove već mesec dana. Međutim, ukazuje na to da je klima surova i da se plaši da će, ukoliko se toplo vreme nastavi, berba biti završena pre septembra. Čak i uz primenu zaštitnih sredstava i neprekidno navodnjavanje, vremenske prilike ne idu na ruku uzgoju kornišona.
Osiguranje useva postalo je značajan trošak za povrtare. Kološnjaji ističe da su osiguravajuće kuće udvostručile cene osiguranja u odnosu na prethodnu sezonu. Iako je osiguranje sada važnije nego ikada zbog klimatskih promena, visoki troškovi ga čine nepristupačnim za mnoge poljoprivrednike. U uslovima kada su prinosi sve niži, a cene povrća često ispod troškova proizvodnje, poljoprivrednici se suočavaju sa teškim odlukama.
U procesu prerade, krastavci se razvrstavaju u sedam klasa prema obimu ploda, pri čemu prva klasa uključuje manje, ali skuplje plodove. Cena na veliko ostala je na nivou prošle sezone, gde kilogram krastavaca prosečno vredi između 40 i 45 dinara, dok se za veće plodove cena može spustiti na 30 dinara. Ove cene, zajedno sa rastućim troškovima proizvodnje, navode mnoge povrtare da razmišljaju o odustajanju od uzgoja krastavaca.
Na sreću, Kološnjaji je uspeo da brzo pronađe sezonske radnike iz Banata, čija je satnica 400 dinara. Ipak, izazovi sa kojima se suočavaju proizvođači kornišona su mnogobrojni, a visoke temperature, štetočine i rastući troškovi proizvodnje čine ovu sezonu teškom.
Povrtari se nadaju da će se vremenske prilike promeniti i da će uspeti da održe prinose do kraja berbe. U međuvremenu, nastaviće da se bore protiv štetočina i da primenjuju različite tehnike zaštite, kako bi obezbedili što bolji prinos svojih useva. S obzirom na sve izazove, budućnost uzgoja kornišona u Srbiji ostaje neizvesna, ali proizvođači ostaju posvećeni svom radu i nadi u bolju sezonu.
