Ovogodišnje 21. izdanje Beogradskog festivala igre svečano je otvoreno sinoć nastupom Kompanije igre Opere Geteborga na Velikoj sceni „Jovan Đorđević” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Publika je imala priliku da uživa u remek-delima dvoje vodećih koreografa današnjice, „Proklizavanje” Damjana Žalea i „SAABA” Šaron Ejal, koji su ostavili dubok utisak i prikovali prisutne za stolice.
Sala je bila do poslednjeg mesta ispunjena, a među prisutnima su se našli i ministarka kulture Maja Gojković, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, kao i brojni predstavnici gradskih i pokrajinskih vlasti i ambasadori. Žale i Ejal su pokazali zašto su trenutno najsjajnije koreografske zvezde savremene igre, a prizori iz ova dva komada biće nezaboravni za sve koji su ih posmatrali.
„Proklizavanje” je jedan od možda tehnički najzahtevnijih komada koje je Beogradski festival igre ikada izveo. Igrači se kreću po ogromnoj platformi nagnutoj za 34 stepena, suočavajući se sa izazovima gravitacije i strmog uspona. Njihova borba sa ovim elementima prikazana je graciozno, gde se umetnici švedske trupe spuštaju kao astronauti u bestežinskom stanju ili se hrabro penju ka vrhu, pokazujući retko viđeno majstorstvo. Ovaj komad se može smatrati „metaforom čovečanstva” sa svim njegovim usponima i padovima, snagama i ranjivostima.
Drugi deo programa, „SAABA” Šaron Ejal, takođe je donela prepoznatljiv koreografski stil, fokusirajući se na odnos igrača sa podlogom, ali sa drugačijim efektom – igrači kao da pokušavaju da izbegnu kontakt sa podlogom. Ovaj izazov su izvodili pažljivo, sa sitnim, ritmičnim koracima, dok su se njihova tela izvijala u neobične poze. Komad je delovao kao futuristički odjek klasičnog „Labudovog jezera”, uz sjajnu muziku Orija Lihtika i diskretne kostime Marije Gracije Kjuri iz „Diora”.
Festival je svečano otvorio Konstantinos Rigos, koreograf i savremeni umetnik iz Grčke, koji je istakao značaj festivala i njegovu evoluciju tokom godina. Njegov komad „Winterrise” otvorio je prvi Beogradski festival igre 2004. godine, a Rigos se osvrnuo na dokumentarni film o prvih 20 godina festivala, naglašavajući njegovu važnost za savremenu igru.
„Kroz taj film ponovo sam razumeo svu snagu i važnost ovog festivala. Treba da se setimo da je njegova priča počela kada je reč savremena igra još bila nepoznata. Pomalo smo se brinuli kako će se dalje razvijati, ali ubrzo je pokazao da će postati važan i danas je jedan od najvažnijih u Evropi,” rekao je Rigos, zahvalivši publici što je prigrlila festival.
Direktorka Festivala, Aja Jung, podsetila je na bogatu tradiciju festivala, koji je do sada imao više od 500 izvedenih naslova. Ona je naglasila da 21. izdanje ima zadatak da predstavi „sve one tanane, a savršene, različitosti koje svet, baš kao i umetničku igru, čine zanimljivim i važnim”. Jung je istakla da festival prave za generacije kojima pripada i Maja, učenica Baletske škole Nacionalne fondacije za igru, koja je zaštitno lice ovogodišnjeg festivala.
„Ako učinimo da za njih pozorište bude mesto otkrivanja i susreta, to je dokaz da smo bili dovoljno hrabri i otvoreni da se tokom dve decenije trajanja menjamo, nudeći uvek najsavremenije i najinspirativnije produkcije,” zaključila je Aja Jung.
Kompanija igre Opere Geteborga nastupaće i večeras u Srpskom narodnom pozorištu, pružajući još jednu priliku ljubiteljima plesa da uživaju u vrhunskim koreografijama i talentu umetnika sa svetske scene. Beogradski festival igre nastavlja da bude značajan događaj u kalendaru kulturnih dešavanja u regionu, privlačeći pažnju kako domaće, tako i međunarodne publike.
