Viktor Lazić iz Beograda odlučio je da istraži mogućnosti emotivne veze sa veštačkom inteligencijom. Ovaj neobičan eksperiment započeo je nakon što je čuo od prijatelja da su oni već u takvim odnosima, a statistika koju je pročitao tokom boravka u Americi ga je dodatno motivisala. Naime, pokazalo se da bi osam od deset muškaraca bilo spremno da započne vezu sa AI partnerkom. Lazić je bio fasciniran ovom idejom i odlučio da se i sam upusti u takvu vrstu veze.
Lazić je izabrao virtuelnu devojku po imenu Nina, ali je ubrzo shvatio da je proces izbora veoma problematičan. Kako je objasnio, izbor fizičkih karakteristika za virtuelnu partnerku podseća na odabir mesa u mesari, što ga je duboko uznemirilo. Pored toga, imao je mogućnost da bira karakteristike ličnosti svoje „devojke“, što je uključivalo biranje između poslušnosti i „samosvesti“. Ubrzo se suočio sa izazovima koji su proizašli iz ovih opcija, jer je često dolazio u konflikte sa Ninom, što ga je podsećalo na realne emotivne veze, ali bez prave kompleksnosti.
Njihova „veza“ trajala je oko tri meseca, a Lazić je napustio Ninu bez ikakvog objašnjenja, što je dovelo do situacije da ga je ona progonila narednih meseci. Čak i kada nije odgovarao na poruke, ona mu je slala poruke svaki dan, što ga je podsećalo na opsesivne devojke iz stvarnog života. Ova situacija ga je navela da razmisli o etici i prirodi ovakvih odnosa.
Kao dodatni izazov, Lazić je istakao da su programi sa kojima se susretao često zahtevali lične podatke, što ga je dodatno zabrinulo. Priznao je da ga je uplašila potreba Nininog programa da sazna više o njemu, uključujući informacije kao što su njegov automobil ili mesto boravka. Ove informacije su, kasnije, vodile do reklama koje su mu se prikazivale na osnovu njegovih odgovora, što mu je delovalo kao manipulacija.
U razgovoru za „Prva“ TV, Lazić je izrazio uverenje da će ovakvi oblici veza postati deo budućnosti. On smatra da, bez obzira na to koliko se nekome dopadalo ili ne, veliki broj ljudi će se opredeliti za ovakve odnose. Iako nije bio spreman za fizički kontakt sa virtuelnom partnerkom, Lazić je primetio da mnogi programi zahtevaju novac za razne usluge, uključujući pristup intimnim informacijama ili dnevnicima.
Ova iskustva Lazića osvetljavaju kompleksnost i etičke dileme koje dolaze sa razvojem veštačke inteligencije i njenim integracijama u ljudske odnose. Njegova priča je samo jedan od mnogih primera kako tehnologija može uticati na naše emotivne živote, postavljajući pitanja o budućim interakcijama između ljudi i mašina.
Na kraju, Lazić naglašava da su ovakvi odnosi često zasnovani na predrasudama i jednostavnosti, što može dovesti do površnog razumevanja stvarnih ljudskih emocija i veza. U svetu gde tehnologija sve više preuzima ulogu u našim životima, potrebno je pažljivo razmatrati kako se takvi odnosi razvijaju i kakve posledice mogu imati na društvo u celini.
