Profesor dr Arsen Ristić, kardiolog iz Kliničkog centra Srbije, ukazao je danas na zabrinjavajuću situaciju u vezi sa kardiovaskularnim bolestima u našoj zemlji. Prema njegovim rečima, Srbija se suočava sa jednim od najvećih brojeva kardiovaskularnih pacijenata u regionu, a ovaj problem postaje posebno izražen tokom vrelih letnjih dana.
Dr Ristić je na konferenciji za novinare objasnio da su letnji meseci period kada se povećava rizik od kardiovaskularnih komplikacija. Vrućina može negativno uticati na kardiovaskularni sistem, posebno kod osoba koje već imaju postojeće zdravstvene probleme. Tokom visokih temperatura, ljudski organizam se suočava sa dodatnim stresom, što može dovesti do dehidratacije, povećanog krvnog pritiska, ali i do srčanih udara.
Kako je istakao, najugroženije grupe su stariji ljudi i osobe sa hroničnim bolestima. U tim slučajevima, važno je da se pruži adekvatna zdravstvena zaštita i savetovanje o tome kako se ponašati tokom vrućina. Profesor Ristić je naglasio da je prevencija ključna i da je potrebno obratiti pažnju na simptome koji se mogu javiti tokom letnjih meseci.
U svome izlaganju, dr Ristić je takođe ukazao na važnost redovnog praćenja zdravstvenog stanja, kao i na potrebu za edukacijom pacijenata o rizicima koji dolaze sa visokim temperaturama. Preporučio je da se kardiovaskularni pacijenti posebno paze tokom najtoplijih delova dana, da se oblače u laganu i prozračnu odeću, kao i da piju dovoljno tečnosti kako bi izbegli dehidrataciju.
# Kardiovaskularne bolesti i vrućine
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u Srbiji, a profesor Ristić je istakao da je važno da se društvo, kao i zdravstveni sistem, fokusiraju na prevenciju ovih bolesti. On je naglasio da je redovno vežbanje, zdrava ishrana i prestanak pušenja ključni faktori u smanjenju rizika od kardiovaskularnih oboljenja.
Osim toga, on je ukazao na značaj redovnih pregleda kod lekara. Preporučuje se da svi ljudi, a posebno oni sa predispozicijom za kardiovaskularne bolesti, obavljaju redovne preglede kako bi se otkrile eventualne zdravstvene tegobe na vreme. Uvođenjem preventivnih programa i edukacijom građana, moguće je smanjiti broj kardiovaskularnih pacijenata i poboljšati kvalitet života.
# Saveti za prevenciju
Dr Ristić je naveo nekoliko saveta za prevenciju kardiovaskularnih problema tokom leta. Prvo, važno je da se izbegava izlaganje suncu u najtoplijem delu dana, posebno između 10 i 16 časova. U tom periodu treba ostati u hladovini ili u zatvorenim prostorijama sa klimatizacijom. Takođe, preporučuje se konzumiranje laganijih obroka i povećanje unosa voća i povrća, koje su bogate vodom i mineralima.
Osobe sa kardiovaskularnim problemima bi trebale da se konsultuju sa svojim lekarom pre nego što započnu bilo kakav oblik fizičke aktivnosti tokom leta. Umerena fizička aktivnost može biti korisna, ali je važno pratiti signale svog tela i ne preopteretiti se.
# Zdravstvena svest i edukacija
Društvo mora biti svesno opasnosti koje nosi visoka temperatura, a posebno kada su u pitanju kardiovaskularni pacijenti. Edukacija građana o važnosti brige o zdravlju, kao i o simptomima koji mogu ukazivati na srčane probleme, može biti ključna u prevenciji ozbiljnijih zdravstvenih stanja.
Profesor Ristić je pozvao sve građane da obrate pažnju na svoje zdravlje i da se, u slučaju bilo kakvih simptoma poput bola u grudima, otežanog disanja ili nepravilnog srčanog ritma, odmah jave lekaru. Na taj način, mogu se sprečiti ozbiljnije posledice i poboljšati kvalitet života.
U zaključku, kardiovaskularne bolesti predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem u Srbiji, a tokom letnjih meseci, rizik od komplikacija dodatno se povećava. Svi učesnici u zdravstvenom sistemu, kao i sama zajednica, moraju raditi zajedno kako bi se smanjila prevalencija ovih bolesti i poboljšala zdravstvena svest među građanima.
