Dugo je čekao Beograd da bude domaćin Evropskog prvenstva u vaterpolu, a to se konačno dogodilo 2006. godine. Od 1. do 10. septembra, Tašmajdan je okupio najbolje evropske selekcije, a Srbija je prvi put igrala pod svojim imenom. Tada su se crnogorske reprezentativce povukle nakon referenduma, a kormilo reprezentacije preuzeo je Nenad Manojlović. Tim je bio predvođen igračima kao što su Vladimir Vujasinović, Aleksandar Šapić i Denis Šefik, koji su odlučili da osvoje treću evropsku krunu zaredom.
S obzirom na ono što su postigli 2006. godine, očekivanja su bila velika. Srbija je dominirala tokom šampionata, lako se obračunavši sa reprezentacijama poput Rusije, Holandije i Rumunije. U finalu su se susreli sa najvećim rivalima, Mađarima, u dramatičnom okršaju koji je završio pobedom Srbije rezultatom 9:8. Ovaj meč je bio pun preokreta, a ključni trenutak došao je kada je Vladimir Vujasinović postigao gol tri i po minuta pre kraja. Tamaš Kašaš je proglašen za MVP turnira, a Aleksandar Šapić je bio najbolji strelac.
Vujasinović je posle finala izjavio da mu zlato mnogo znači, ističući važnost ujedinjenja tima nakon odlaska Crnogoraca. Dejan Udovičić, koji je bio pomoćni trener, ponosan je bio na timsku koheziju i kvalitet igrača koji su se dokazali tokom šampionata.
Osam godina kasnije, Beograd je ponovo bio domaćin evropskog prvenstva, ovoga puta u „Beogradskoj areni“. Šampionata 2016. godine ostao je upamćen po rekordnom broju gledalaca, jer je finale sa Crnom Gorom pratilo 18.437 ljudi. Naša reprezentacija je ponovo pokazala svoju dominaciju, pre nego što je osvojila zlato treći put zaredom. „Delfini“ su započeli turnir snažno, demolirajući Hrvatsku rezultatom 13:6, a zatim su savladali Maltu, Francusku, Slovačku, Rusiju i Grčku. U finalu su se ponovo susreli sa Crnogorcima, a utakmica je završena rezultatom 10:8.
Andrija Prlainović, koji je u tom meču bio MVP, istakao je koliko je posebno igrati pred tako velikim brojem navijača. „Verujem da niko nikad nije imao ovakav pritisak tokom turnira“, naglasio je. Igrači su se borili do poslednjeg minuta, pokazujući jedinstvo i veru u pobedu.
Treći čin ovog vaterpolo spektakla zakazan je za januar 2026. godine, a organizatori se nadaju da će nadmašiti prethodne uspehe. Očekuje se učešće 16 ekipa, podeljenih u četiri grupe, a naš tim veruje da ima snagu da ponovi uspehe iz 2006. i 2016. godine. Iako se nalaze u teškoj polovini žreba, sa protivnicima kao što su Španija i Holandija, nadaju se da će se izboriti za polufinale.
U međuvremenu, vaterpolistkinje Srbije su takođe učestvovale u prethodnim šampionatima, iako su ostale u senci muške reprezentacije. Pre 20 godina, bile su osme, a 2016. godine devete. Od 2024. godine, šampionati za žene su razdvojeni, a očekuje se takmičenje u portugalskom Funšalu.
S obzirom na bogatu istoriju i tradiciju srpskog vaterpola, predstojeće Evropsko prvenstvo predstavlja izazov, ali i priliku za nove uspehe i uspon na evropskoj vaterpolo sceni. Srpski tim se nada da će uz podršku domaćih navijača ponovo doći do medalje i upisati se u istoriju sporta.
