U poslednjih nekoliko godina, vještačka inteligencija (AI) je postala sveprisutna u našem svakodnevnom životu, ali njeno brzo razvijanje donosi i određene sumnje. Belgijski javni servis RTBF izveštava o promenama u načinu na koji ljudi traže informacije, a posebno kako se navika konsultovanja Vikipedije, jednog od najvećih izvora znanja na internetu, menja pod uticajem AI.
Vikipedija, koja je nekada bila prva destinacija za istraživanje raznih tema, sada se suočava s izazovima, jer korisnici sve više posežu za AI alatima koji brzo generišu odgovore na postavljena pitanja. Ova promena u navikama može se pripisati brzini i efikasnosti koje AI nudi, dok Vikipedija zahteva više vremena za istraživanje i analizu. Iako AI može pružiti brze odgovore, postavlja se pitanje koliko su ti odgovori tačni i pouzdani.
Kada se osvrnemo na način na koji ljudi koriste internet, primetno je da su mnogi počeli da se oslanjaju na AI chatbote i druge slične tehnologije za brzo dobijanje informacija. Ovi alati, poput ChatGPT-a, omogućavaju korisnicima da postave pitanja i dobiju odgovore u trenutku, što je daleko brže od tradicionalnog pristupa pretrazi na Vikipediji. Ipak, stručnjaci upozoravaju na potencijalne rizike vezane za korišćenje AI kao glavnog izvora informacija.
Jedan od glavnih problema je nedostatak verifikacije informacija koje AI generiše. Vikipedija se oslanja na zajednicu volontera koji uređuju i proveravaju sadržaj, dok AI može generisati informacije koje nisu uvek tačne ili su čak potpuno netačne. Ova nesigurnost može dovesti do širenja dezinformacija i pogrešnih predstava o raznim temama.
Pored toga, koristi od korišćenja AI alata dolaze uz pitanje etike i odgovornosti. Kako se koristi AI u različitim oblastima, važno je razmotriti ko snosi odgovornost kada AI generiše netačne ili obmanjujuće informacije. Ovaj izazov postaje sve značajniji kako se AI tehnologije razvijaju i postaju složenije.
Zanimljivo je primetiti da, iako se Vikipedija suočava s ovim izazovima, mnogi korisnici i dalje prepoznaju vrednost koja dolazi s detaljnim istraživanjem i proverom izvora. Vikipedija pruža dubinu informacija i kontekst koji AI često ne može da ponudi. Zbog toga, mnogi stručnjaci smatraju da bi najbolje rešenje bilo kombinovanje prednosti AI i tradicionalnog pristupa pretrazi informacija.
U tom smislu, neki predlažu da bi AI mogao da služi kao alat koji pomaže korisnicima da brže dođu do relevantnih članaka na Vikipediji ili drugih izvora, umesto da potpuno zameni tradicionalne metode pretrage. Ova sinergija mogla bi omogućiti korisnicima da iskoriste brzinu AI-a, dok istovremeno dobijaju pouzdane i detaljne informacije iz proverenih izvora.
S obzirom na sve ove izazove i promene, važno je edukovati korisnike o tome kako da prepoznaju pouzdane izvore informacija i kako da kritički razmišljaju o podacima koje dobijaju. U svetu gde je informacija dostupna na dohvat ruke, sposobnost da se razlikuju tačne i netačne informacije postaje ključna veština.
U zaključku, dok vještačka inteligencija nastavlja da se razvija i menja način na koji tražimo i konzumiramo informacije, Vikipedija i dalje ostaje važan izvor znanja. Međutim, korisnici moraju biti svesni prednosti i nedostataka različitih izvora informacija, kako bi mogli doneti informisane odluke i osigurati da su podaci koje koriste tačni i pouzdani. Potrebna je pažnja i kritičko razmišljanje kako bismo se uspešno snašli u ovoj novoj eri tehnologije i informacija.
