Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, izjavila je da očekuje da će države članice EU postići dogovor o finansiranju Ukrajine na dvodnevnom samitu koji počinje u Briselu. Ona je naglasila da neće napustiti savet bez rešenja za finansiranje Ukrajine, što ukazuje na ozbiljnost situacije i hitnost potrebnih mera. Informacije prenosi agencija Rojters.
Jedan od ključnih aspekata finansiranja Ukrajine je korišćenje zamrznute ruske imovine. Da bi se to ostvarilo, lideri EU prvo moraju uveriti Belgiju, koja drži 185 od ukupno 210 milijardi evra zamrznutih sredstava u Evropi, da će biti podržana u slučaju da Rusija podnese tužbu na međunarodnim sudovima. Ursula fon der Lajen je izrazila punu podršku Belgiji u ovom procesu, što dodatno osnažuje zajednički stav EU prema ovom pitanju.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, takođe je izrazila optimizam u vezi sa postizanjem dogovora o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje odbrane i obnove Ukrajine. U razgovoru za nemački radio kanal Dojčlandfank, naglasila je da ovo neće biti prvi put da se u veoma složenim situacijama pronađe rešenje, što može biti ohrabrujuće za sve učesnike.
Lideri Evropske unije će tokom današnjeg sastanka raspravljati o načinima kako da finansiraju Ukrajinu za 2026. i 2027. godinu, sa posebnim fokusom na to kako ta zemlja može da nastavi da se suprotstavlja agresiji Rusije. Upotreba ruske imovine zamrznute u EU se smatra najverovatnijom opcijom, što dodatno ukazuje na značaj i hitnost ovog pitanja.
Ukrajina se suočava sa ozbiljnim izazovima usled vojne agresije Rusije, a međunarodna zajednica je stavljena pred zadatak da pronađe efikasna rešenja za podršku ovoj zemlji. Zbog toga, sastanak u Briselu predstavlja ključnu priliku za liderе EU da donesu odluke koje bi mogle uticati na budućnost Ukrajine, ali i na stabilnost čitave regije.
Osim finansijskih sredstava, razgovaraće se i o drugim oblicima pomoći koje EU može pružiti Ukrajini. Ova tema je posebno važna jer se očekuje da će sukobi u regionu potrajati, a Ukrajina će imati potrebu za stalnom podrškom kako bi se odbranila od agresije i započela proces obnove nakon sukoba.
Evropska unija se već pokazala kao ključni partner Ukrajini, nudeći različite oblike podrške, uključujući vojnu pomoć, humanitarnu pomoć, kao i ekonomske sankcije protiv Rusije. Ova politika je rezultirala stvaranjem jedinstvenog fronta protiv ruske agresije, ali je takođe dovela do potrebe za dodatnim finansijskim resursima kako bi se osiguralo da Ukrajina može da nastavi da funkcioniše.
U svetlu svih ovih izazova, važno je da EU ostane ujedinjena i da se usredsredi na pronalaženje rešenja koja će omogućiti Ukrajini da se održi i razvija, ali i da se suoči sa pretnjama koje dolaze iz Rusije. S obzirom na to da je situacija vrlo dinamična, lideri EU će morati da budu fleksibilni i spremni na prilagođavanje svojih strategija kako bi odgovorili na nove izazove.
U zaključku, današnji samit u Briselu predstavlja ključni trenutak za Evropsku uniju u vezi sa finansiranjem Ukrajine. Očekivanja su visoka, a značaj dogovora o korišćenju zamrznutih sredstava je od suštinske važnosti za budućnost ove zemlje. Kako lideri EU budu raspravljali o ovim pitanjima, svet će pažljivo pratiti njihove odluke i akcije, jer će one imati dugoročne posledice ne samo za Ukrajinu, već i za čitavu Evropu.
