Kada je belgijski premijer Bart De Vever prošlog meseca na samitu Evropske unije stao čvrsto protiv predloga o izdavanju kredita za reparacije Ukrajini od 140 milijardi evra, koristeći sredstva Centralne banke Rusije, izrazio je osećaj usamljenosti. Ovaj ambiciozni plan oslanja se na imobilisana sredstva koja se nalaze u Euroclearu, centralnom depozitorijumu hartija od vrednosti sa sedištem u Briselu. U međuvremenu, saveznici iz G7 su naglasili da postoji oko 300 milijardi evra državnih sredstava koja su paralizovana u njihovim jurisdikcijama.
De Vever je istakao da je Belgija ključna u ovoj situaciji, ali i da postoje i druge zemlje koje poseduju značajne iznose. U kontaktu sa zapadnim zemljama koje su identifikovane kao vlasnici dela sredstava Centralne banke Rusije, kao što su Francuska, Nemačka, Švajcarska i Sjedinjene Države, Euronews je otkrio iznenađujuće podatke o tim sredstvima.
Luksemburg, poznat po svojoj finansijskoj diskreciji, procenjuje se da čuva između 10 i 20 milijardi evra ruskih državnih sredstava, dok su ministri iz te zemlje izjavili da je taj iznos ispod 10.000 evra, što je drastično drugačije. Švajcarska je potvrdila da drži 7,45 milijardi švajcarskih franaka, što je oko 8 milijardi evra, ali se ta sredstva nalaze u komercijalnim bankama. Iako nije članica EU ili G7, Švajcarska pažljivo prati situaciju u vezi sa ovim sredstvima.
U međuvremenu, druge zemlje, uključujući Nemačku i Japan, izbegle su da daju jasne podatke o količini ruskih sredstava koja drže. Nemačka je naglasila da ne može otkriti obim ili lokaciju tih sredstava zbog zakonskih ograničenja, dok Japan tvrdi da ne otkriva informacije o tim sredstvima. Francuska je takođe odbila da komentariše vrednost ruskih sredstava koja se čuvaju na njenoj teritoriji.
U septembru 2023. godine, globalna radna grupa pronašla je procenjenih 5,06 milijardi dolara ruskih državnih sredstava raspoređenih u američkom bankarskom sistemu. Ovakva situacija stvara zid tišine među zapadnim zemljama, dok Belgija, zahvaljujući Euroclearu, pruža transparentnost u vezi sa ruskim sredstvima.
Euroclear redovno objavljuje izveštaje o tim sredstvima, dok su druge zemlje, poput Velike Britanije, u velikoj meri neodređene u vezi sa iznosima koje drže. Ova nejasnoća ometa mogućnost G7 da pruže detaljan pregled ruske suverene imovine, što je postalo važno u kontekstu predloga o kreditu za reparacije.
Dr. Sajmon Zareba iz Poljskog instituta za međunarodne odnose pokušao je da precizno odredi lokaciju i vrednost ruskih sredstava, ali se suočio sa istim preprekama kao i novinari. On je istakao da bi otkrivanje podataka o tim sredstvima moglo izazvati zabrinutost među zapadnim kompanijama koje i dalje posluju u Rusiji.
Osim toga, postoji i razlika između državnih sredstava i privatnih sredstava sankcionisanih pojedinaca, što dodatno otežava situaciju. Velika Britanija, koja podržava kredit za reparacije, stvorila je konfuziju oko količine sredstava koje drži.
Kancelarija za sprovođenje finansijskih sankcija u Velikoj Britaniji registrovala je 28,7 milijardi funti u zamrznutim sredstvima, ali taj iznos ne uključuje državna sredstva. Kanada je zamrznula 185 miliona kanadskih dolara ruskih sredstava, dok Austrija takođe nije dala jasne podatke o svojim sredstvima.
Ovaj nedostatak transparentnosti i podataka o ruskim državnim sredstvima predstavlja izazov za međunarodnu zajednicu u pokušaju da se osigura pravda za Ukrajinu. U skladu s tim, stručnjaci naglašavaju potrebu za većim nadzorom i razumevanjem kako bi se mogao stvoriti jasniji okvir za upotrebu tih sredstava u svrhu reparacija.
