Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da se bruto domaći proizvod (BDP) Srbije obračunava po metodologiji Evrostata, koja je usklađena sa praksom svih zemalja u Evropi. Tokom rasprave u Skupštini, Mali je odgovorio šefu poslaničke grupe Stranke slobode i pravde (ŠP) Draganu Đilasu, koji je dovodio u pitanje tačnost procena srpske vlasti o visini BDP-a. Đilas je istakao da je u vreme kada je on bio na vlasti BDP Srbije iznosio 33 milijarde evra, dok sada iznosi skoro 90 milijardi.
Mali je naglasio da je važno praviti razliku između realne stope rasta BDP-a, koja ne uključuje inflaciju, i BDP-a u tekućim cenama, kao što to prikazuje metodologija Evrostata. „Ne vredi kada neko ne želi da zna ili ne zna, onda je to njegov problem,“ rekao je Mali, dodajući da se očekuje da će BDP Srbije ove godine dostići skoro 90 milijardi evra, a da će nastaviti da raste i naredne godine.
Ministar Mali je ukazao na to da će do kraja 2027. godine prvi put u istoriji BDP Srbije prema međunarodnim standardima preći 100 milijardi evra, što je, kako je rekao, bila „misaona imenica“ za vreme Đilasove vlasti. Ovaj komentar izazvao je dodatne polemike, s obzirom na to da je Đilas u prošlosti bio na čelu grada Beograda i tvrdio da su trenutne procene nerealne.
Siniša Mali je takođe predložio da se uvede nova kategorija poznata kao „bruto lopovski prihod“ (BLP), koja bi se odnosila na prihode Đilasa i njegovih firmi. „Ovo su vam prihodi uvaženog narodnog poslanika i njegovih firmi dok je bio na vlasti svih ovih godina. I da vidite kako je taj BDP uvaženog narodnog poslanika rastao iz godine u godinu,“ rekao je Mali.
U kontekstu rasprave, ministar se osvrnuo i na Đilasove kritike zbog nedostatka rešenja za Naftnu industriju Srbije (NIS) koja, kako je naveo, još uvek nije pronađena. Mali je podsetio da je NIS prodat Rusima za 400 miliona evra tokom Đilasove vlasti, što je, prema njegovim rečima, bilo ispod procenjene vrednosti od 2,2 milijarde evra.
Đilas, s druge strane, odbacio je tvrdnje o visini BDP-a, ističući da je realna vrednost BDP-a Srbije oko 60 milijardi evra. On je naveo da su procene vlasti nerealne i da su u njih uračunate inflacije koje ne prate kurs dinara. Takođe, upozorio je da je dug Srbije oko 40 milijardi evra, što bi, prema njegovim rečima, moglo biti veće od trenutnog BDP-a ako bi se dugovi vraćali za javne kompanije poput Srbijagasa, EPS-a i Telekoma.
Ova rasprava između članova vlade i opozicije ukazuje na duboke podele u ekonomskim procenama i političkim stavovima o stanju u zemlji. Dok vlast tvrdi da Srbija beleži značajan ekonomski rast, opozicija upozorava na realne probleme i neodrživost trenutnog stanja. Očekuje se da će se ova tema nastaviti na dnevnom redu, s obzirom na važnost ekonomskih pitanja za građane Srbije i njihov svakodnevni život.
U narednim mesecima, kako se bliže izbori, ova pitanja će verovatno postati još važnija, a političke stranke će se truditi da pridobiju podršku građana kroz svoje ekonomske programe i vizije budućnosti. U ovom kontekstu, jasno je da će se debate oko BDP-a, inflacije i ekonomskih reformi nastaviti, dok građani čekaju konkretne akcije i rezultate koje će uticati na njihov životni standard.
