Slavni jamajčanski sprinter Jusein Bolt, poznat kao najbrži čovek na svetu, godinama naglašava značaj pravilne ishrane u postizanju uspeha. Među namirnicama koje su mu pomogle da postigne vrhunske rezultate, batat, ili slatki krompir, ima posebno mesto. Ova namirnica, koja je u njegovoj ishrani prisutna još od detinjstva, postaje sve popularnija ne samo na trpezi, već i u poljoprivredi širom regiona.
Potražnja za batatom raste, a proizvođači beleže značajne profite. U nekim slučajevima, zarada može dostići i do 10.000 evra po hektaru, što postavlja pitanje da li batat može postati nova „zlatna kultura“ u agraru. Ova namirnica se koristi na različite načine – kuvan, pečen, pržen ili kao prilog, i postaje sve prisutnija na stolovima. Iako se često naziva „slatki krompir“, batat ima malo zajedničkog sa običnim krompirom, posebno u smislu ukusa i nutritivnih vrednosti.
Batat potiče iz Južne Amerike i uzgaja se više od 5.000 godina. Danas je rasprostranjen širom sveta i sve više privlači pažnju poljoprivrednika u regionu. Prema iskustvima proizvođača, batat se pokazuje kao veoma profitabilna kultura. Početna ulaganja kreću se između 3.000 i 5.000 evra po hektaru, a cena batata na tržištu je značajno viša od običnog krompira, krećući se između 2 i 2,5 evra po kilogramu.
U regionu se najčešće uzgaja narandžasti batat, dok beli batat obezbeđuje veće prinose. Ljubičasti batat, iako ređi, smatra se najzdravijim zbog bogatstva antioksidanasa i nutricionističkih prednosti. Samo mala količina batata može obezbediti visok unos vitamina i korisnih materija, što ga često svrstava u kategoriju superhrane.
Jedna od prednosti batata je njegova otpornost na visoke temperature i sušu, što ga čini idealnim za poljoprivredu u uslovima klimatskih promena i sve češćih sušnih perioda. Batat se sadi u junu, a berba se obavlja između avgusta i oktobra. Prinosi u komercijalnoj proizvodnji variraju od 20 do 50 tona po hektaru, uz mogućnost da jedna biljka donese i do 3 kilograma korena.
Osim korena, listovi batata su takođe jestivi i mogu se brati više puta tokom godine, što dodatno povećava njegovu vrednost u ishrani. Batat nudi mogućnosti prerade – može se koristiti za proizvodnju brašna, pirea, čipsa i drugih proizvoda sa dodatnom vrednošću, čime postaje posebno privlačan na tržištu zdrave hrane.
U svetlu sve većeg interesovanja za zdravu ishranu, batat se čini kao savršena alternativa konvencionalnim namirnicama. Njegova popularnost raste, a potrošači postaju sve svesniji njegovih prednosti. Poljoprivrednici koji se odluče za uzgoj batata mogu računati na stabilan prihod, kao i mogućnost diversifikacije svojih proizvoda.
S obzirom na sve ove aspekte, batat ne samo da ima potencijal da postane nova „zlatna kultura“, već i da doprinese održivom razvoju poljoprivrede u regionu. Kako se potražnja za ovom superhranom povećava, tako raste i interesovanje za njen uzgoj i preradu, što može doneti značajne koristi proizvođačima.
U zaključku, batat predstavlja izvanrednu priliku za poljoprivrednike, a njegovo mesto na globalnom tržištu i u ishrani potrošača sve više jača. Pored ekonomske isplativosti, batat takođe donosi zdravstvene prednosti, čineći ga pravim izborom za one koji teže zdravijem načinu života. U narednim godinama, možemo očekivati dalje širenje ovog zanimljivog povrća, kako na poljima, tako i na našim tanjirima.
