BEOGRAD – U kontekstu sve veće napetosti između Izraela i Irana, analitičar Vladan Pavlović je upozorio na moguće posledice za globalna tržišta nafte. Prema njegovim rečima, dalja eskalacija sukoba i uzajamni udari na naftna polja mogli bi dovesti cenu nafte do više od 100 američkih dolara po barelu. Nasuprot tome, smirivanje tenzija bi moglo sniziti cenu nafte na između 60 i 65 dolara, a možda čak i do 55 dolara po barelu.
Pavlović je istakao da, iako trenutno nema stvarnog uticaja na terenu jer rafinerije i terminali nisu gađani, postoji značajan psihološki efekat izazvan strahom od potencijalnih napada. Ovaj strah je bio razlog zašto je cena nafte porasla na 73 dolara u protekla dva dana. On je naglasio da je snabdevanje naftom iz ovog regiona za sada neometano, ali da bi se situacija mogla promeniti ukoliko dođe do uspešnog zatvaranja Ormuskog moreuza ili gađanja iranskih naftnih postrojenja.
„U slučaju da Iran odgovori na napade gađanjem rafinerija u Persijskom zalivu, cena nafte će sigurno porasti na više od 100 dolara za barel“, upozorio je Pavlović u razgovoru za Energiju Balkana.
Kada je reč o mogućem zatvaranju Ormuskog moreuza, koji je ključna ruta za transport nafte i gasa, Pavlović je napomenuo da zavisi od kapaciteta iranske mornarice, koja, prema njegovim rečima, trenutno nije velika. U ovom trenutku, neki prevoznici su već najavili obustavu plovidbe tankera ovom rutom, što dodatno komplikuje situaciju.
Ove tenzije dolaze u vreme kada su globalna tržišta već pod pritiskom zbog inflacije i ekonomske nesigurnosti. Nafta je od suštinskog značaja za globalnu ekonomiju, a svako povećanje cena može imati široke posledice, uključujući rast troškova goriva, što može dovesti do povećanja cena drugih dobara i usluga.
Pavlović je takođe istakao da bi bilo kakva ozbiljnija destabilizacija u regionu mogla uticati na oslanjanje evropskih zemalja na energente iz ovog dela sveta. Ukoliko dođe do većih sukoba, evropski potrošači bi mogli osetiti posledice kroz povećanje cena energenata, što bi dodatno opteretilo ekonomije zemalja koje već pate od inflacije.
U međuvremenu, analitičari i ekonomisti prate razvoj situacije sa velikom pažnjom, nadajući se da će se tenzije smiriti pre nego što dođe do otvorenog sukoba koji bi mogao imati katastrofalne posledice po globalnu ekonomiju.
Globalne ekonomske analize ukazuju na to da bi stabilizacija u regionu bila ključna za održavanje stabilnosti cena nafte. U slučaju povratka mira, analitičari očekuju da bi cene mogle da se vrate na nivoe pre eskalacije sukoba.
U svakom slučaju, situacija ostaje neizvesna, a tržišta će morati da se prilagode trenutnim okolnostima. Očekuje se da će se odluke o snabdevanju i transportu nafte u narednim danima i nedeljama prilagođavati na osnovu trenutnog stanja u regionu, kao i na osnovu reakcija glavnih igrača na naftnom tržištu.
U zaključku, trenutna situacija u vezi sa sukobom Izraela i Irana i njen uticaj na tržište nafte predstavlja kompleksnu temu koja zahteva pažljivo praćenje i analizu. Sa svim tim faktorima na umu, jasno je da bi smirivanje tenzija moglo doneti olakšanje globalnim tržištima, dok bi nastavak sukoba doveo do daljih ekonomskih izazova.
