Udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva“ podnelo je prijavu Narodnoj banci Srbije zbog novog vida internet oglašavanja koje je primenila jedna banka putem Viber platforme. Naime, nakon što su korisnici u privatnim porukama koristili reči poput „pare“ ili „plata“, pojavile su im se reklame za keš kredit te banke. Dejan Gavrilović iz „Efektive“ za Euronews Srbija ističe da je Narodna banka Srbije brzo reagovala, te da su od juče te reklame nestale. Očekuje se i dalja reakcija tržišne inspekcije.
Gavrilović objašnjava da je banka koristila nepoštene i obmanjujuće metode oglašavanja. Kako navodi, korišćenje reči kao što su „pare“, „kredit“ ili „plata“ u privatnim porukama dovelo je do toga da se korisnicima prikazuju reklame te banke. Ovo može da stvori utisak da je banka najbolja opcija, što nije nužno tačno. „Ovo je obmanjujuća poslovna praksa jer korisnici mogu biti dovedeni u zabludu“, rekao je Gavrilović.
On takođe naglašava da je direktno oglašavanje dozvoljeno samo ako oglašivač ima prethodnu saglasnost primaoca poruke. „Banka nije obezbedila potrebnu saglasnost za ovakav vid reklamiranja, što ga čini nezakonitim“, dodaje.
Gavrilović se osvrće i na nasrtljivost oglašavanja, koja može da zavedu potrošače. „Banka nije uključila obaveznu napomenu da pozajmljivanje novca košta, što je ključno za transparentnost u reklamiranju“, objašnjava on. Prijava je takođe upućena tržišnoj inspekciji, koja bi trebala da reaguje na ovaj način oglašavanja.
U prijavi je istaknuto da je većina građana verovatno bila nesvesna da je banka koristila njihove privatne poruke za reklamne svrhe. Gavrilović smatra da tržišna inspekcija ima obavezu da naloži banci da prekine ovakav način oglašavanja. On dodaje da je reakcija javnosti bila brza, što je rezultiralo smanjenjem broja reči koje su se koristile u reklamama. „Prvog dana je bilo pet do šest reči, a već sledećeg dana je ostala samo reč ‘kredit’. Od juče, takvo oglašavanje više ne funkcioniše“, ističe.
Narodna banka Srbije je brzo reagovala na prijavu, odgovarajući već u ponedeljak ujutru da istražuju slučaj. Gavrilović navodi da se istražuju i drugi propisi koji bi mogli biti prekršeni. „Tržišna inspekcija još uvek nije dala nikakav odgovor“, dodaje. Takođe, lično je podneo zahtev banci da ga obavesti o budućim reklamama, ali do sada nije dobio odgovor.
Kada je reč o zaštiti građana od ovakvih metoda reklamiranja, Gavrilović smatra da su i Narodna banka i tržišna inspekcija zadužene za ovu vrstu zaštite. „Problem je što banke često započinju ovakvo reklamiranje bez potrebnih dozvola, ostavljajući potrošače da reaguju kako bi ukazali na prekršaje“, zaključuje.
Ovaj incident ukazuje na potrebu za strožim regulativama u vezi sa oglašavanjem na društvenim mrežama i platformama kao što je Viber, kako bi se zaštitili potrošači od potencijalnih prevara i manipulacija. Reakcija institucija, kao što je Narodna banka Srbije, može biti ključna za osiguranje transparentnosti i poštenih praksi u finansijskom sektoru. Potrošači se podstiču da budu oprezni i da prijave sumnjive ili nezakonite prakse, kako bi se osiguralo da tržište ostane fer i konkurentno.
