Dron zid, poznat i kao Baltički dron zid, predstavlja zajednički poduhvat zemalja Baltičkog regiona, čiji je cilj jačanje istočne granice Evropske unije i NATO-a putem naprednog sistema odbrane zasnovanog na dronovima. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, istakla je ovu inicijativu u svom govoru o stanju Unije 10. septembra, označivši je kao „osnovu za ozbiljnu odbranu“. Ovaj projekat je postao još važniji nakon incidenta kada su ruski dronovi oboreni u poljskom vazdušnom prostoru, što je dovelo do toga da evropski komesar za odbranu, Andrius Kubilius, zakazuje sastanke sa ministrima odbrane kako bi se realizovala izgradnja dron zida duž istočne granice.
U realizaciji projekta učestvuju Poljska, Finska, Estonija, Letonija i Litvanija, koje zajednički rade na jačanju granica. Nacionalne odbrambene kompanije iz Estonije, Letonije i Litvanije doprinose razvoju ovog sistema. Glavni cilj dron zida je zaštita istočnog krila EU od mogućih pretnji, posebno iz Rusije, kroz implementaciju naprednih sistema za odbranu od dronova. Ova strategija je odgovor na brze, bespilotne napade kao što su udarni dronovi, koji predstavljaju novu i ozbiljnu pretnju u odnosu na klasične vojne izazove poput raketa i pilota.
U središtu ovog sistema nalazi se platforma Eirshield, koju su razvile estonska kompanija DefSecIntel i lettonska Origin Robotics. Eirshield je potpuno automatizovan sistem za borbu protiv dronova, koji koristi radare, kamere, detektore radio-frekvencija i veštačku inteligenciju kako bi otkrio, procenio i neutralisao neprijateljske dronove. Sistem donosi autonomnu odluku o tome da li će ometati signal drona ili ga presresti drugim dronom, bez potrebe za ljudskom intervencijom. Eirshield je dizajniran da se nosi sa dronovima koji lete brzinom do 200 kilometara na sat i lako se transportuje.
Sistem već koristi oružje za gađanje niskoletećih dronova poput Šahida, a planira se prilagođavanje NATO standardima za mirnodopske uslove na Baltiku. To može uključivati korišćenje mreža ili malih dronova za presretanje bez eksplozija. Ipak, izazovi ostaju, uključujući prilagođavanje Eirshielda NATO standardima i osiguranje sposobnosti razlikovanja neprijateljskih dronova u mirnodopskim uslovima, što zahteva precizno praćenje i analizu situacije. Nacionalne vojske će imati ključnu ulogu u određivanju taktika i metoda za otkrivanje i presretanje dronova.
Osim toga, Komisija EU je u avgustu odbila zahtev za finansiranje od 12 miliona evra iz Estonije i Litvanije, što otkriva moguće nesuglasice u vezi sa finansijskim prioritetima. Postoje planovi za demonstracije sistema u narednim nedeljama, ali bez preciznih informacija o tome koje vlade su zainteresovane, što ukazuje na poteškoće u koordinaciji na evropskom nivou.
Finansijski aspekti i očekivanja
Cena korišćenja sistema Eirshield iznosi „desetine hiljada“ evra, što je znatno jeftinije u poređenju sa starijim sistemima protiv vazdušnih napada koji koštaju „nekoliko miliona“ evra. Estonija planira da investira 12 miliona evra u naredne tri godine za dron zid, dok je Letonija uložila 10 miliona evra u istraživanje anti-dron rešenja. Litvanija je ranije dobila 11 miliona evra od EU, od čega je tri miliona namenjeno za opremu protiv dronova.
Planirano je ulaganje Estonije od 12 miliona evra u naredne tri godine, što implicira da će projekat trajati do najmanje 2028. Demonstracije sistema su zakazane za naredne nedelje, iako tačan datum završetka projekta još nije poznat. Džanus Tam, šef DefSecIntela, naglasio je potrebu za konkretnim planovima nakon sastanaka sa Kubiliusom, ističući potrebu za jasnom strategijom umesto samo još jednog sastanka.
Agris Kipurs iz Origin Roboticsa rekao je da je sistem Eirshield isplativ u poređenju sa starijim tehnologijama, naglašavajući inovativnost u borbi protiv udarnih dronova. Tam je dodao da dron zid neće zameniti klasične sisteme protivvazdušne odbrane, već će ih dopuniti, što ukazuje na širi kontekst odbrambene infrastrukture u regionu.
