Prema informacijama portala Istraga.ba, jedan drzavljanin BiH i vise drzavljana zemalja Zapadnog Balkana osumnjiceni su za ucesce u pljacki muzeja Luvr. Za sada njihov identitet nije poznat, ali je, prema navodima Istrage, osumnjiceni drzavljanin BiH poreklom iz istocne Hercegovine. Ova informacija nije potvrdena.
„Imali smo ga na oku“, izjavila je Lora Bekua o glavnom osumnjicenom, dodajuci da nijedan deo opljackanog nakita jos nije pronadjen. Ova situacija ukazuje na kompleksnost i ozbiljnost pljacke koja je izazvala veliku medijsku paznju i zabrinutost u javnosti.
### Delimicno priznanje
Nova hapšenja su usledila nakon sto su tokom vikenda privedena dvojica muskaraca osumnjicenih da su se kroz prozor na spratu uvukli u muzej i ukrali dragocene predmete. Tužiteljka je navela da su obojica tokom ispitivanja „delimicno priznala“ svoje ucesce u pljacki. Prema njenim recima, DNK dokazi povezuju glavnog osumnjicenog s krađom, što ukazuje na to da je bio deo cetvoroclane grupe koja je 19. oktobra izvela smelu pljacku.
„Što se tiče ostalih osoba koje su u policijskom pritvoru, rec je o ljudima koji bi mogli da nam pruze informacije o toku dogadjaja“, rekla je Bekua, dodajuci da je „preuranjeno“ iznositi dodatne detalje o osumnjicenima. Ovde se postavlja pitanje o tome koliko je u stvari bila organizovana ova pljacka, kao i o eventualnoj povezanosti osumnjicenih sa vecim kriminalnim grupama.
Jedan od optuženih je 34-godišnji drzavljanin Alžira koji živi u Francuskoj od 2010. godine, navela je tužiteljka. On je uhapšen na aerodromu Šarl de Gol, neposredno pre nego što je trebalo da odleti za Alžir. Živeo je u severnom predgradju Pariza, u Oberviljeu, a njegov DNK pronadjen je na jednom od skutera kojima su pljackasi pobegli s mesta zlocina. Ovaj detalj dodatno komplikuje situaciju, jer ukazuje na planiranje i pripremu pljacke koja je zahtevala dobro osmišljenu strategiju.
Drugi osumnjičeni, star 39 godina, uhapšen je u svom domu u Oberviljeu. Policiji je već bio poznat po više krađa, a njegov DNK pronadjen je na jednoj od staklenih vitrina u kojima je nakit bio izložen, kao i na predmetima koje su pljackasi ostavili za sobom. Ova informacija ukazuje na to da su pljackasi ostavili tragove koji bi mogli da vode do razotkrivanja celokupne kriminalne mreže.
Bekua je ranije izjavila da ne iskljucuje mogucnost da je u krađu bila umešana veća kriminalna grupa, uključujući osobu koja je mogla naručiti pljačku i biti njen glavni organizator. Ova izjava dodatno podstiče sumnju da je pljačka muzeja Luvr deo šireg kriminalnog delovanja koje bi moglo imati ozbiljne posledice po bezbednost kulturnog nasleđa.
Među ukradenim predmetima nalaze se smaragdno-dijamantska ogrlica koju je Napoleon I poklonio svojoj supruzi, carici Mariji-Luizi, kao i dijadema koja je nekada pripadala carici Eugeniji, ukrašena s gotovo 2.000 dijamanata. Ove vredne umetničke i istorijske stvari predstavljaju neprocenjivo nasleđe koje je od ogromnog značaja za francusku kulturu i istoriju.
Pljačka muzeja Luvr postavlja pitanje o bezbednosti kulturnih institucija širom sveta, posebno u svetlu sve većeg broja sličnih incidenata. Ova situacija zahteva hitne mere i unapređenja u sistemima zaštite muzeja, kako bi se obezbedila sigurnost ne samo za izložene predmete, već i za posetioce. U svetlu ovih događaja, važno je da se institucije angažuju na kreiranju efikasnijih strategija kako bi se sprečile buduće pljačke i očuvalo kulturno nasleđe za buduće generacije.
