Analitičari ukazuju na uticaj velikih sila kao što su SAD i Rusija na naoružavanje i regionalne saveze. Beograd je na događaje u regionu odgovorio inicijativama za strateška savezništva radi zaštite svojih interesa. Nabavlja se nova vojna oprema, otvaraju i planiraju nove fabrike za municiju, sklapaju novi vojni savezi, vraćaju se obavezni vojni rokovi i uvećavaju vojni budžeti. Ove aktivnosti nisu vezane za ratom pogođen region, već za zemlje Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija.
Analitičar Stefan Radojković ističe da je trka u naoružanju rezultat sloma unipolarnog međunarodnog poretka predvođenog SAD-om. Članice EU su, kako kaže, postale zavisne od Vašingtona i nisu sposobne da brane svoje interese. Radojković navodi primere poput rata u Ukrajini, gde su glavni pregovarači SAD i Rusija, dok EU nije prisutna. Takođe, ukazuje da članstvo u NATO ne garantuje teritorijalni integritet.
U svetlu ovih događaja, u novembru prošle godine sklopljen je vojni savez između Hrvatske, Albanije i Kosova. Na nedavnom trilateralnom sastanku razmatrane su mogućnosti unapređenja zajedničke saradnje u oblasti odbrambenih sposobnosti. Beograd je, međutim, ocenjivao ovakve poteze kao usmerene protiv Srbije, najavljujući vojni savez sa Mađarskom.
Predsednik Aleksandar Vučić izrazio je zabrinutost povodom ovog vojnog saveza, pitajući se zašto je formiran ako su Hrvatska i Albanija članice NATO-a. Istakao je da su mu poznati novi planovi Prištine koji uključuju nabavku dodatnog oružja. Vučić naglašava da se razgovara o mogućim pravcima napada i odbrane među ovim entitetima.
Analitičar Dritan Ljači iz Tirane smatra da su odnosi između Kosova, Albanije i Hrvatske rezultat zajedničkih interesa i istorijskih veza. On ističe da je Balkan oduvek bio predmet interesa velikih sila i da se na njemu često manifestuju sukobi. Ljači upozorava da trenutna situacija na Balkanu može lako eskalirati u sukob.
U ovom kontekstu, različite zemlje regiona preduzimaju mere kako bi poboljšale svoje vojne kapacitete. Srbija je modernizovala vojsku kupovinom oružja iz Kine i Izraela, dok je Hrvatska započela modernizaciju vojske s nabavkom borbenih tenkova i haubica. Albanija je sklopila sporazum sa izraelskom kompanijom za isporuku artiljerije i dronova, dok je Priština uložila značajna sredstva u razvoj svojih bezbednosnih snaga.
Sve ove aktivnosti ukazuju na to da region ulazi u period naoružavanja, uz sve veće tenzije i strahove od potencijalnih sukoba. Svaka od ovih zemalja postavlja svoje vojne strategije u skladu sa geopolitičkim promenama, što dodatno komplikuje situaciju na Balkanu i može dovesti do opasnih posledica. Mnoge analize ukazuju na to da je Balkan i dalje „bure baruta“ koje može eksplodirati u svakom trenutku, ukoliko se ne pronađe održivo rešenje za postojeće tenzije.
