Francuski premijer Fransoa Bajru optužio je Italiju za primenu takozvanog “poreskog dampinga“, koji podrazumeva olakšane poreske obaveze za strane kompanije s ciljem privlačenja investicija. Ove tvrdnje su naišle na oštar odgovor italijanske vlade, koja je negirala optužbe i istakla stabilnost svoje ekonomije zahvaljujući kredibilitetu vlade.
U svom televizijskom intervjuu, Bajru je izrazio zabrinutost da bi bogati francuski građani mogli emigrirati ukoliko vlada uvede mere koje se fokusiraju na najbogatije. On je to nazvao novim oblikom “poreskog nomadizma“, gde se pojedinci sele u zemlje sa povoljnijim poreskim uslovima. “Pogledajte Italiju, koja sprovodi politiku poreskog dampinga“, rekao je Bajru, aludirajući na povlastice koje se nude onima koji se odluče na preseljenje u Italiju ili se vraćaju nakon dužeg boravka u inostranstvu.
Premijerka Italije Đorđa Meloni reagovala je na Bajruove tvrdnje, nazvavši ih “potpuno neosnovanim“. Ona je istakla da italijanska ekonomija beleži bolje rezultate od drugih evropskih zemalja zahvaljujući stabilnosti i kredibilitetu svoje vlade, a ne na uštrb drugih nacija. Meloni je naglasila da Italija ne primenjuje neopravdane poreske olakšice za privlačenje evropskih kompanija i da je, pod njenom vladom, čak udvostručila paušalne poreske obaveze za pojedince koji prebacuju svoje prebivalište u Italiju.
Ona je takođe ukazala na to da se Italiji godinama prebacuje da je “evropski poreski raj“, i izrazila očekivanje da će se Francuska pridružiti Italiji u inicijativama unutar Evropske unije protiv zemalja koje sistematski primenjuju poreski damping. Meloni je koristila platformu društvenih medija da pošalje ovu poruku, naglašavajući da je njen cilj zaštita italijanske ekonomije i poštena konkurencija unutar EU.
Sukob između Francuske i Italije dolazi u trenutku kada se evropske ekonomije suočavaju sa izazovima usled globalnih promena i unutrašnjih političkih pritisaka. Iako su obema zemljama potrebne strane investicije za rast i razvoj, razlike u pristupima poreskoj politici mogu dovesti do napetosti.
Francuska, pod Bajruovim vođstvom, teži da zadrži bogate pojedince unutar svojih granica kroz mere koje se smatraju pravednijim. S druge strane, Italija pokušava da se pozicionira kao privlačna destinacija za investitore nudeći im povoljnije uslove. Ova situacija može izazvati dodatne tenzije unutar EU, gde se članice bore da uspostave ravnotežu između privlačenja investicija i održavanja poštenih poreskih pravila.
U međuvremenu, analitičari upozoravaju da ovakvi sukobi mogu imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost regiona. Ukoliko se ne pronađe zajednički jezik, moglo bi doći do stvaranja blokova unutar EU, gde bi svaka zemlja pokušavala da zaštiti svoje interese na račun drugih.
Ova situacija stavlja dodatni pritisak na evropske institucije da reše pitanja poreske konkurencije i obezbede da svi članovi budu na istom nivou kada je reč o pravilima. U međuvremenu, građani i kompanije u obe zemlje prate razvoj događaja s nadom da će njihovi interesi biti zaštićeni u ovom složenom ekonomskom okruženju.
U narednim danima, očekuje se da će se održati sastanci između zvaničnika dve zemlje kako bi se razmotrila mogućnost dijaloga i pronalaženja zajedničkih rešenja. Iako su tenzije visoke, postoji nada da će Francuska i Italija naći put ka saradnji, što bi moglo koristiti ne samo njihovim ekonomijama, već i celokupnoj evropskoj zajednici.
