Dosadašnji potezi austrijske vlade pokazali su se kao kontraproduktivni, a zemlja se suočava sa ozbiljnim rizikom od potpunog pražnjenja benzinskih pumpi. Prema rečima vodećeg austrijskog stručnjaka za energetiku, Johannesa Benignija, ograničenja u promeni cena na pumpama i pokušaji smanjenja marži doneli su više štete nego koristi. On upozorava da spora reakcija tržišta i strah od gubitka profita direktno ugrožavaju snabdevanje.
„Austrijske benzinske pumpe su do sada imale mogućnost da povećavaju cene jednom dnevno, ali je vlada smanjila ovu mogućnost na samo tri puta nedeljno. Iako se tvrdi da je to mera za smanjenje cena, empirijski dokazi pokazuju suprotno. Mnoge pumpe jednostavno žele da pokriju svoje troškove i plaše se da bi rastući troškovi mogli negativno uticati na njihovu profitnu maržu“, ističe Benigni.
On dodatno naglašava da bi novi koraci vlade mogli dodatno destabilizovati tržište pre nego što uopšte stupe na snagu. „U drugom koraku, austrijska vlada planira da smanji cenu na pumpama za 10 centi po litru, od čega bi polovina smanjenja došla kroz smanjenje PDV-a, dok bi drugu polovinu tražila kao smanjenje marže od naftne industrije. Iako će ovo stupiti na snagu tek 1. aprila, već se pretpostavlja da bi cene mogle porasti pre nego što ova uredba postane efektivna“, dodaje on.
Benigni ističe da je Austrija u velikoj meri zavisna od uvoza nafte, posebno iz Nemačke i Italije, što dodatno komplikuje situaciju. „U slučaju da trgovci ne budu spremni da učestvuju u smanjenju marže, nestašica goriva, posebno u udaljenim područjima, mogla bi se dogoditi vrlo brzo“, upozorava on.
U vezi sa stanjem snabdevanja, Benigni napominje da oslobađanje delova zaliha neće biti dovoljno da pokrije duboki jaz na tržištu. Austrijska vlada je dozvolila oslobađanje 325.000 tona sirove nafte iz rezervi, što je deo međunarodne inicijative solidarnosti. Međutim, on naglašava da ova količina neće biti dovoljna da reši nestašicu sve dok je Ormuski moreuz zatvoren. „Očekujemo da, ukoliko rat potraje duže od predviđenih 4 do 6 nedelja, dođe do fizičkog jaza u snabdevanju sirovom naftom, rafinisanim proizvodima, prirodnim gasom i helijumom“, kaže Benigni.
On upozorava da će Evropa, a posebno Austrija i Nemačka, pretrpeti ozbiljne ekonomske udarce zbog zavisnosti od uvoza. „To će dovesti do nestašice goriva u Evropi, posebno dizela i mlaznog goriva, gde Evropa zavisi od uvoza između 20 i 30 procenata“, dodaje on.
Jedan od ključnih problema je zatvoreni Ormuski moreuz. „Sve dok je Ormuski prolaz zatvoren, cene energenata će rasti. Evropa će biti najviše pogođena smanjenim snabdevanjem dizelom, mlaznim gorivom i prirodnim gasom. Industrijska proizvodnja će biti pogođena višim cenama, a to će dovesti do viših potrošačkih cena i inflacije“, objašnjava on.
Benigni ukazuje na to da rizik od „suvih“ benzinskih pumpi u Austriji direktno zavisi od ponašanja dobavljača pod pritiskom države. „Ako rafinerije ne snabdevaju tržište, intervencija vlade može ih motivisati da gorivo preusmere na tržišta bez ograničenja marži“, kaže on.
On predlaže konkretna rešenja za ublažavanje šoka u snabdevanju. „Vlada ne bi trebala da ometa postojeću logistiku učesnika na tržištu. Ako želi da smanji cenu goriva, trebalo bi da ga oporezuje na dinamičan način, smanjujući porez sa rastućim cenama i povećavajući ga sa nižim cenama“, savetuje Benigni.
Takođe, EU bi mogla razmotriti privremeno ukidanje sankcija na rusku i iransku naftu, što bi pomoglo tržištu da se uravnoteži kao odgovor na šok u snabdevanju. Johannes Benigni je poznati austrijski energetski stručnjak i konsultant, specijalizovan za naftu, gas i energetska tržišta, koji redovno komentariše teme vezane za cenu nafte i gasa, energetsku krizu i politiku EU.
