Deca u Australiji su se jutros probudila bez pristupa društvenim mrežama usled prve svetske zabrane koja je osmišljena da zaštiti osobe mlađe od 16 godina od zavisnosti i digitalnog nasilništva. Ova zabrana je deo novog zakona koji je stupio na snagu 10. decembra i obavezuje platforme društvenih mreža da dokažu da su preduzele mere kako bi deaktivirale naloge mladih korisnika i sprečile otvaranje novih. Premijer Entoni Albaneze je izjavio da je ovo „dan ponosa“ za Australiju. Slične mere najavljuje i Malezija, dok se u Evropi postavlja pitanje da li će slične regulative biti uvedene.
Psiholozi upozoravaju na ozbiljne posledice prekomerne upotrebe društvenih mreža po mentalno zdravlje dece. U emisiji „Jutro na Blic“, bračni par Katarina i Milan Gromilić, roditelji troje dece, zajedno sa psihologom Milicom Jeremić, diskutovali su o tome kako mobilni telefoni i društvene mreže oblikuju navike i pažnju mladih. Gromilići su naglasili da deca često imaju više Instagram profila, uključujući jedan za roditelje, preko kojeg prate vršnjake.
Milica Jeremić je istakla da se kod dece javljaju simptomi anksioznosti, nisko samopouzdanje i problemi sa koncentracijom. Preporučila je da se deca i roditelji više druže bez korišćenja tehnologije, naglašavajući važnost zajedničkih obroka bez telefona. Roditelji priznaju da je teško kontrolisati vreme koje deca provode online, posebno kada i sami provode mnogo vremena uz telefone.
Pitanje kako bi ukidanje društvenih mreža uticalo na decu postavlja se u svetlu ovih zabrana. Jeremić navodi da bi deca mogla proći kroz „apstinentske krize“ sa simptomima nervoze i frustracije. Roditelji Gromilić smatraju da je primer koji oni daju ključno oružje u borbi protiv digitalne zavisnosti, ali priznaju da deca često nalaze načine da zaobiđu pravila.
U Srbiji su stavovi građana podeljeni, ali većina smatra da društvene mreže negativno utiču na osnovnu komunikaciju među decom. Mnogi smatraju da su društvene mreže prerano ušle u njihov život i da im „ubijaju“ interesovanja za aktivnosti van ekrana. S druge strane, neki ispitanici ističu da telefoni mogu imati edukativnu ulogu, zavisno od deteta.
Psihologinja Jeremić naglašava da odgovornost ne leži samo na deci, već i na roditeljima koji bi trebali menjati svoje ponašanje i svest. Ona ističe da deca preuzimaju obrasce ponašanja od odraslih, zbog čega je važno da roditelji postanu svesni svog uticaja. U ovom kontekstu, ona predlaže da bi zajednički obroci bez tehnologije mogli pomoći u jačanju porodičnih veza i smanjenju zavisnosti od mobilnih uređaja.
Na kraju, postavlja se pitanje da li će Srbija slediti primer Australije i uvesti slične mere. Roditelji i stručnjaci se nadaju da će svesnost o opasnostima prekomerne upotrebe društvenih mreža rasti, kako bi se zaštitila deca i mladi od potencijalno štetnih efekata digitalnog sveta.
