Izvršilac atentata na general-potpukovnika ruske vojne obaveštajne službe Vladimira Aleksejeva, Ljubomir Korba, priznao je na video-snimku, koji je objavila ruska Federalna služba bezbednosti (FSB), da su ga regrutovali pripadnici Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) u avgustu 2025. godine. FSB je saopštio da je krivicu priznao i Korbin saučesnik Viktor Vasin.
Korba je na video-snimku izjavio da su ga u avgustu 2025. godine regrutovali oficiri SBU i poslali u Moskvu kako bi vršio nadzor nad ciljevima i ljudima čija su mu imena dostavljena putem telefona. Prema informacijama agencije RIA Novosti, ovaj atentat je bio pažljivo planiran, a Korba je dobio konkretne instrukcije o tome kako da izvrši zadatak.
U saopštenju FSB-a se navodi da je SBU obećala da će Korbi isplatiti 30.000 dolara u slučaju uspešnog atentata na generala Aleksejeva. Korba je takođe prošao obuku za gađanje na poligonu u Kijevu, nakon čega se infiltrirao u Rusiju preko Kišinjeva i Tbilisija. Tokom svoje misije, pratio je generala u zamenu za mesečnu isplatu u kriptovaluti.
Na saslušanju, Korba je izjavio da su mu date instrukcije da nakon atentata odleti u Dubai, odakle je trebalo da otputuje za Rumuniju, a potom u Kijev. Ove informacije ukazuju na složenu mrežu operacija koje su uključivale ne samo izvršenje atentata, već i planiranje bekstva u inostranstvo.
Prema rečima istražitelja, Ljubomir Korba je bio direktni izvršilac atentata na Aleksejeva. On je priveden u Dubaiju i potom vraćen u Rusiju. U saopštenju FSB-a se takođe navodi da je Viktor Vasin, saučesnik u atentatu, lišen slobode i pritvoren u Moskvi. Ovi događaji dovode do ozbiljnih pitanja o bezbednosti i metodama operacija obaveštajnih agencija u regionu.
Drugi saučesnik u atentatu je pobegao u Ukrajinu i biće stavljen na poternicu, što dodatno komplikuje situaciju. Atentat na general-potpukovnika Aleksejeva izvršen je 6. februara u stambenoj zgradi u Moskvi. Nakon pokušaja ubistva, general Aleksejev je hospitalizovan u teškom stanju, a pokrenuti su istraga i krivični postupak za pokušaj ubistva i ilegalnu trgovinu vatrenim oružjem.
Ovi događaji ukazuju na povećanu tenziju između Rusije i Ukrajine, posebno u svetlu nedavnih sukoba i političkih napetosti. Atentat na visoke vojne zvaničnike može imati dalekosežne posledice po sigurnosnu situaciju u regionu, kao i po odnose između dve zemlje.
FSB i druge bezbednosne agencije u Rusiji su pod pritiskom da obezbede sigurnost svojih zvaničnika, a ovakvi incidenti samo dodatno otežavaju situaciju. Istraga koja je pokrenuta nakon atentata može otkriti dodatne informacije o tome kako su planirane i izvršene ovakve operacije, kao i o mogućim povezanim mrežama i saučesnicima koji su uključeni.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije, s obzirom na to da bi eskalacija sukoba između Rusije i Ukrajine mogla imati ozbiljne posledice ne samo za te dve zemlje, već i za širu evropsku i globalnu stabilnost.
Ovaj slučaj takođe ukazuje na potrebu za jačanjem međunarodne saradnje u borbi protiv terorizma i obaveštajnog delovanja koje može ugroziti bezbednost država. S obzirom na sve ove aspekte, situacija ostaje napeta, a dalji razvoj događaja će sigurno pratiti kako mediji, tako i obaveštajne agencije širom sveta.
