Groblja su mesta gde čovek stoji u tišini i molitvi, gde se pale sveće i ostavlja cveće u znak ljubavi prema onima kojih više nema. U pravoslavnom predanju, groblje je sveto tlo – prostor gde se zemlja sjedinjuje sa nebom i gde duše pokojnika čekaju vaskrsenje mrtvih. Zato je svako skrnavljenje grobova duboka rana, ne samo porodicama, već i celom narodu.
Nažalost, srpska pravoslavna groblja na Kosovu i Metohiji godinama su na udaru – od razbijenih i oborenih spomenika do paljevina i oskrnavljenih krstova. Najnoviji primer dolazi iz Čaglavice, nadomak Prištine, gde je tišina groblja narušena prizorom nedostojnim i najudaljenijih sela – gomilom smeća u samoj porti.
Portal KiM objavio je fotografije sa pravoslavnog groblja u Čaglavici, na kojima se jasno vidi gomila smeća nagomilana unutar ograde, svega nekoliko metara od prvih spomenika. Po prirodi otpada, kao i po njegovoj količini, jasno je da taj otpad nisu ostavili oni koji u molitvi obilaze grobove svojih najmilijih. Još je strašnija činjenica da se neposredno preko puta groblja nalazi još veća deponija, pretrpana građevinskim otpacima i smećem. Umesto da otpad završi tamo, nesavesni pojedinci ga sručuju upravo na tlo koje za Srbe ima sveti karakter.
Čaglavica je naseljeno mesto u oblasti Prištine, koje je prema popisu tzv. „kosovskih vlasti“ iz 2011. godine podeljeno između opština Prištine i Gračanice. Prema tim podacima, u Čaglavici je živelo oko 10% Srba, mada je brojka bila veća jer je deo stanovništva bojkotovao popis. Za preostale Srbe, ovo nije samo pitanje higijene ili komunalnog reda. Za njih je to poruka da ni grobovi njihovih predaka nisu sigurni i da sećanje na pokojnike ne može biti poštovano.
Smeće na groblju u Čaglavici još je jedan u nizu primera kako se srpski identitet na Kosovu i Metohiji pokušava nipodaštavati, ne samo kroz napade na žive, već i kroz ponižavanje mrtvih. Za pravoslavnog hrišćanina, skrnavljenje groba je mnogo više od čina nepoštovanja – to je greh, jer je svako telo, makar i pokojno, hram Duha Svetoga. Groblje je svetilište. Zato se molitva za mrtve smatra delom milosrđa, a svako ruglo na groblju – udarom na sam temelj ljudskog dostojanstva.
U poslednjih nekoliko godina, incidenti poput ovog postaju sve učestaliji, a srpska pravoslavna groblja su često meta vandalizma. Ovaj trend ostavlja dubokog traga na srpsku zajednicu, koja se već suočava sa brojnim izazovima na Kosovu. Mnogi vernici osećaju da su njihova prava i identitet napadnuti, a ovakvi incidenti dodatno pogoršavaju situaciju.
Nesposobnost lokalnih vlasti da zaštite ova svetišta dodatno frustrira srpsku zajednicu. Mnogi se pitaju šta se dešava sa onima koji se ne mogu brinuti o svojim grobovima i onima koji su preminuli, a čija se sećanja brišu ne samo zaboravom već i nesavesnim ponašanjem drugih. U ovoj situaciji, srpska pravoslavna groblja postaju simbol otpora i borbe za očuvanje identiteta.
Reakcije na ovakve događaje su često emotivne. Mnogi ljudi izražavaju ogorčenje i tugu, smatrajući da je skrnavljenje grobova ne samo napad na mrtve, već i na kulturu i tradiciju. Ova osećanja su razumljiva, s obzirom na to da su grobovi mesta sećanja i poštovanja, gde se vežu uspomene na one koji su nekada bili deo naših života.
U svetlu ovih događaja, poziva se na veće angažovanje zajednice i institucija kako bi se sprečili budući incidenti i očuvala svetost grobova. Neophodno je da se stvore mehanizmi zaštite i da se osigura da ovakvi slučajevi ne postanu deo svakodnevnice. Samo tako može se očuvati dostojanstvo preminulih, ali i identitet živih koji ih pamte.
