Astronomi su napravili značajno otkriće kada su uz pomoć teleskopa „Džejms Veb“ identifikovali debeo atmosferski omotač oko planete TOI-561 b, koja se nalazi 280 svetlosnih godina od Zemlje. Ova planeta je mala, stenovita i užarena, a njeno postojanje može da dovede u pitanje trenutne teorije o atmosferama egzoplaneta.
Prema podacima koje je objavio tim stručnjaka sa američkog Instituta „Karnegi“, ovo otkriće predstavlja najjači dokaz do sada za postojanje atmosfere oko stenovitih egzoplaneta. Ovaj važan naučni rad je objavljen u časopisu „Astrophysical Journal Letters“, što dodatno naglašava njegovu težinu unutar akademske zajednice.
Planeta TOI-561 b je prvi put primećena 2020. godine i ima prečnik koji je 1,4 puta veći od prečnika Zemlje. Njena orbita traje manje od 11 sati, što je čini delom retke klase egzoplaneta sa ultra kratkim periodom, što znači da se veoma brzo kreće oko svoje zvezde. Ova brzina rotacije može dodatno doprineti ekstremnim uslovima na njenoj površini, kao i u njenoj atmosferi.
Jedna od ključnih karakteristika TOI-561 b je njena gustina, koja predstavlja anomaliju u odnosu na očekivane vrednosti za planetu te veličine. Gustina planete je manja nego što bi se moglo pretpostaviti, što navodi naučnike na razmišljanje o sastavu njene unutrašnjosti. Prema rečima jedne od autorki studije, Johanom Teske, trenutni modeli ne mogu u potpunosti objasniti ovu anomaliju u gustini.
Izmerena temperatura na osvetljenoj strani planete dostiže 1.800 stepeni Celzijusa, što je niže od očekivane temperature za stenovitu planetu koja je izložena intenzivnom zračenju njene zvezde. Ovaj nalaz može ukazivati na to da atmosfera TOI-561 b ima značajan uticaj na termalne karakteristike planete.
Andžali Piete, još jedna od autorki istraživanja i naučnica sa Univerziteta u Birmingemu, naglasila je da je gusta i nestabilna atmosfera oko ove planete ključna za razumevanje svih zapažanja do kojih su astronomi došli. Atmosfera može da objašnjava kako ova planeta uspeva da zadrži svoju temperaturu i gustinu koja je u suprotnosti s očekivanjima.
Ovo otkriće postavlja nova pitanja o mogućnosti postojanja atmosfera oko drugih planete koje se nalaze blizu svojih zvezda, što može imati dalekosežne posledice na razumevanje formiranja i razvoja planeta u različitim delovima svemira. Astronomi će morati da preispitaju postojeće teorije i modela kako bi u potpunosti razumeli mehanizme koji omogućavaju atmosferama da opstanu u ekstremnim uslovima.
S obzirom na trend istraživanja egzoplaneta i napredak u tehnologiji teleskopa, očekuje se da će buduća otkrića nastaviti da iznenađuju naučnu zajednicu. Ova otkrića bi mogla otvoriti nova vrata za razumevanje ne samo našeg Sunčevog sistema, već i drugih sistema širom galaksije.
U svetlu ovih saznanja, astronomi su dodatno motivisani da istražuju i druge slične planete, nadajući se da će pronaći još više informacija o atmosferama, njihovoj strukturi i sastavu. Ova otkrića ne samo da će obogatiti naše razumevanje egzoplaneta, već će takođe imati značajan uticaj na astrobiologiju i potragu za životom van Zemlje. Očekuje se da će nova saznanja iz ovog istraživanja otvoriti nove pravce u nauci i omogućiti nam da bolje razumemo mesto koje zauzimamo u svemiru.
