Željko Ražnatović Arkan, poznati vođa paravojne formacije Srpska dobrovoljačka garda, bio je ključna figura u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Pre svoje tragične smrti 2000. godine, Arkan je navodno dao iskaz Haškom tribunalu, što je otkrio novinar Milomir Marić, kao i lider radikala Vojislav Šešelj. Prema izjavama, Arkan je mogao biti pripreman kao zaštićeni svedok protiv Slobodana Miloševića, što bi moglo objasniti njegovu likvidaciju.
Marić tvrdi da je Arkan tajno kontaktirao Haški tribunal i dao iskaz, a smatra da je upravo to moglo biti razlog za njegovo ubistvo. „Očigledno je da su ga spremali da bude zaštićeni svedok. O tome niko ni do danas ne zna ništa,“ rekao je Marić. Poznato je da je Arkan bio opasan svedok za Miloševića, jer bi mogao otkriti mnoge tajne o njihovim vezama i postupcima tokom rata.
U svojoj karijeri, Arkan je prešao put od vođe navijača Crvene zvezde do komandanta paravojne jedinice. Godine 1990. osnovao je Srpsku dobrovoljačku gardu i aktivno učestvovao u ratu u Hrvatskoj. Njegove vojne operacije uključivale su napade na područja kao što su Lika, Banija i Dalmacija. Osim toga, bio je poznat po svom zarobljavanju i pokušaju atentata na tadašnjeg hrvatskog predsednika Franju Tuđmana.
Prema Mariću, Arkan je mogao uništiti Miloševića samo jednom rečenicom: „Ja sam vodio paravojnu formaciju po nalogu Miloševića. Ja sam njegov čovek.“ Ove reči bi, prema Mariću, bile dovoljne da sruše Miloševića. U trenutku smrti, Arkan je bio na crvenoj poternici Interpola i Haškog tribunala, što dodatno komplikuje njegovu ulogu u tim događajima.
Šešelj je takođe ukazao na to da je Arkan pokušavao da se dogovori sa Haškim tribunalom kako bi smanjio svoju odgovornost za zločine. „On je mogao da lažno svedoči protiv Miloševića i drugih kako bi sebi obezbedio bolju poziciju,“ rekao je Šešelj. Iako su mnogi smatrali da su lične svađe između Arkana i Šešelja uzrok njegove smrti, Marić veruje da su stvarne okolnosti mnogo složenije i da su uključivale tajne dogovore i izdaje.
Arkan je bio poznat po svojim sukobima sa drugim političkim i vojnim liderima, a Šešelj je istakao da su njihovi međusobni odnosi bili napeti, posebno zbog Arkanovih prozivki da Šešelj nije dovoljno hrabar da se suoči sa stvarnošću. Ova dinamična situacija dodatno je otežala Arkanovu poziciju, posebno kada je bio pod pritiskom da svedoči protiv svojih nekadašnjih saveznika.
U međuvremenu, advokat Toma Fila, koji je imao značajnu ulogu u Haškom tribunalu, izjavio je da nije imao informacije o tome da je Arkan imao bilo kakvu saradnju sa Hagom, ali je naglasio da su Srbi često bili najlošiji svedoci protiv svojih sunarodnika. „Svedočili su pod raznim zaštićenim imenima, a neki su se čak prijavljivali kao svedoci i lagali,“ rekao je Fila.
Sve u svemu, okolnosti oko Arkanove smrti ostaju obavijene velom misterije, a njegovo potencijalno svedočenje protiv Miloševića moglo bi značajno promeniti tok istorije. Marić i Šešelj sugerišu da je njegova likvidacija mogla biti rezultat straha od otkrivanja tajni, što ukazuje na to koliko su složeni politički odnosi u tom periodu bili. Arkan je ostavio dubok trag na sceni ratova u bivšoj Jugoslaviji, a njegov slučaj i dalje intrigira javnost i istraživače.
